U Istočnom Sarajevu, kod Spomen krsta, ovog vikenda je održan pomen vojnicima JNA, koji su pre 28 godina ubijeni na više lokacija u Sarajevu.
Za samo nekoliko dana ubijeno je 42 pripadnika JNA, 71 ih je ranjen, a 207 zarobljeno.
Ovaj zločin je počeo 2. maja u Dobrovoljačkoj ulici u samom centru Sarajeva kada je kolona vozila JNA pokušala da izađe iz grada.
I pored garancija o bezbednom prolazu tadašnjeg predsednika Predsedništva BiH Alije Izetbegovića i prisustva mirovnih snaga UN, muslimanske paravojne formacije ipak su napravile zasedu i pucale u kolonu vojnih vozila.
Direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženja nestalih lica Milorad Kojić kaže za “Vesti” da je ovaj predmet bio u Haškom tribunalu, gde je dobio oznaku “A”, što je značilo da je trebalo i da bude procesuiran.
– Međutim, nadležni sudija Suda u BiH je 2012. godine obustavio istragu, a zatim otišao iz Bosne, a tek 2018. je na insistiranje rodbine poginulih i institucija RS Tužilaštvo BiH ukinulo tu naredbu i naložio ponovnu istragu. Republički centar za istraživanje rata i ratnih zločina RS je odmah dostavio veliki broj materijalnih dokaza i kontakte svedoka – preživele tog strašnog zločina. Zbog pandemije COVID-19 istraga je obustavljena, ali smatram da mora što pre biti nastavljena kako bi odgovarali ne samo direktni počinioci, već i njihovi naredbodavci – ističe Kojić i dodaje da je najtragičnije od svega što Bošnjaci ni 28 godina kasnije ne žele da se govori o zločinu u Dobrovoljačkoj ulici.
– Tragično je da se ne govori ni o napadu na Tuzlansku kolonu, zločin Armije BiH u Velikom parku u Sarajevu. Već tri decenije Bošnjaci na taj način šalju dve više nego jasne poruke Srbima. Prva je da su ovi zločini odredili sudbinu srpskog naroda zato što je u ovom ratu stradalo 30.000 Srba. Druga poruka je da Srbi ni danas, toliko godina od kraja rata, nisu dobrodošli u Sarajevo, baš kao i tokom rata, jer su ubijani i odvođeni u logore kao životinje, a podsetiću da je u samo u ovom gradu bilo ukupno 126 logora, u kojima su zatočeni prolazili pravi pakao. Uostalom, ni poslednjih pet ili šest godina ne možemo da upalimo sveće žrtvama u Dobrovoljačkoj ulici, već na sasvim drugom mestu. Kada nam je to poslednji put omogućeno, uz ogromno policijsko obezbeđenje, komunalne službe su odmah i sveće i cveće bacili na deponiju. Tokom rata, tamo su završavali Srbi ubijani po ulicama Sarajeva – podseća Kojić i dodaje da ovaj odnos bošnjačkog rukovodstva ne doprinosi pomirenju među narodima.
– Na ovaj način je nemoguće uspostaviti istinsko pomirenje i suživot među narodima – ističe Kojić.
Novom istragom Tužilaštva BiH od prvobitnih 15 osumnjičenih obuhvaćeno je pet ratnih i civilnih zvaničnika iz muslimanskog dela Sarajeva.
I predsednica Udruženja žena žrtava rata Republike Srpske, Božica Živković Rajilić je ogorčena činjenicom da niko nije odgovarao za ubistvo vojnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici, čime se, ocenjuje, “umanjuju šanse za trajni mir u BiH, koja ostaje u vrtlogu mržnje i stalnih tenzija”.
– Zašto ni Sud BiH ni Tužilaštvo ne žele da kazne monstrume koji su pucali u golobradu decu? Ti mladići su samo hteli i nadali se mirnom izlasku iz kasarne i odlasku kući. Mržnja prema Srbima i legalnoj vojsci je bila i ostala patološka. Tužno je ali istinito da u Sudu BiH i danas rade ljudi koji smatraju da su ubistva Srba bila legalna. I sadašnje mirnodopske vlasti šire i nastavljaju propagandu o Srbima i takva slika se prenosi na nove generacije da je zločin nad Srbima moguć i da zbog toga niko nikada neće biti kažnjen – ističe Božica Živković Rajilić.
Mesto opomene i tužnih uspomena
Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH, ocenio je da će zločin u Dobrovoljačkoj ulici “zauvek ostati otvorena rana, mesto sećanja i tužnih uspomena”.
– U proteklih 28 godina svaki 3. maj u nama budi tužna sećanja na ovaj nesumnjivi zločin. Porodicama stradalih ništa ne može nadoknaditi gubitak njihovih najmilijih i to je surova istina sa kojom žive, a svi mi moramo da im budemo podrška. Nastavićemo da insistiramo na tome da se ovaj zločin ne zaboravi i da se istraje u borbi za pravdu za žrtve i njihove porodice. Budućnost u miru želja je svih u Republici Srpskoj, ali pravda i poštovanje prema žrtvama su obaveze na koje niko nikada ne sme da zaboravi – rekao je Dodik, dodajući da će zločin u Dobrovoljačkoj zauvek ostati opomena i da će svedočiti da se na ideologiji zločine ne može graditi civilizovano društvo.
