Svetlana Simendić, majka devojčice kojoj je 7. oktobra 2010. u 21.15 sati nepoznati muškarac prerezao vrat u blizini kuće pored pruge u naselju Zorka, kaže da polaku gubi nadu da će ubica biti pronađen.
– Moram da izdržim, moja Milica bi htela da budem jaka. To mi jedino daje snagu. Pomažu i lekovi, ne dam se. Ali, nade je sve manje – priča Svetlana Simendić
– Mislim da je u istrazi propust napravljen u startu, da su barem granicu zatvorili te kobne večeri. Sada već sumnjam da imaju DNK izvršioca, mada su mi rekli da postoji. Pomislila sam da je ubio Dragan Đurić, monstrum koji je ubio malu Tijanu, pitala sam, ali kažu da ne odgovara opisu. Najviše me boli što me niko iz policije nikada nije nazvao, niti nalaze za shodno da me obaveste kako napreduje istraga – kaže Svetlana.
Nesrećna devojčica je živela sa majkom, bakom i dedom. Nekoliko godina pre tragedije porodica se doselila iz Sombora. Nakon što je Milica ubijena, preminuo je njen deda, pa Svetlana sa majkom pokušava da proda kuću, jer je za nju u tom kraju grada previše bolnih uspomena.
– Svakog dana prolazim pored mesta gde mi je ubijeno dete, a od pre dva meseca, pošto je u blizini groblje, i pored groba Tijane Jurić. Kada je mala Jurićeva nestala, a posle Ivana, zanemela sam od bola zbog te dece. Zamoliću Igora Jurića da budem na Đurićevom suđenju da čujem šta govori, kako reaguje, kakav um ima zlo od čoveka – ogorčena je Svetlana.
