Kilen, sada 89-godišnjak, razgovarao je ovog meseca sa novinarom agencije AP u zatvoru u Misisipiju, gde služi 60-godišnju zatvorsku kaznu. Ovo je bio njegov prvi intervju za neki medij od kako je osuđen, ali je odbio da priča o ubistvima iz 1964.
Istakao je da nikada neće govoriti o događajima koji su ovekovečeni u filmu "Misisipi u plamenu" (Mišišippi Burning), kao i da novinar ne treba da očekuje priznanje.
"To nije ono što ću uraditi posle 50 godina ćutanja. Nikada nisam razgovarao o slučaju iz 1964. ni sa kim – ni sa advokatom, ni sa Federalnim istražnim biroom, ni sa prijateljima – i oni koji kažu suprotno lažu", napisao je Kilen u pismu AP pre 18 meseci, kada je agencija prvi put od njega tražila dozvolu za intervju.
Takođe je istakao da on nije krivični osuđenik, već politički zatvorenik.
– Mogao bih da pobedim (u ovom slučaju) da sam mentalno sposoban – rekao je Kilen, aludirajući na incident nekoliko meseci pred suđenje kada mu je balvan pao na glavu, zbog čega je pretrpeo oštećenje mozga.
Tokom intervjua, govorio je o odnosima sa stotinama ljudi koje je imao tokom života, od političara do prijatelja i suseda. Govorio je o korupciji u zatvorskom sistemu Misisipija, bliskim odnosom sa preminulim senatorom Džejmsom Istlandom, svojim dobrim vremenima, kao i o propovedanju u maloj baptističkoj crvki u istočnom Misisipiju, gde je stekao nadimak "propovednik".
Njegova žena rekla je za AP da ga, otkako se nalazi u zatvoru, niko od prijatelja nije posetio, niti mu je pisao.
– Ne dolaze. Ne pitaju za njega – rekla je Kilenova supruga, Beti Džo.
Kilen je naveo da su zatvorenici u zatvoru u Misisipiju dobro znali ko je on pre nego što je tu smešten. Dodao je da je primio nekoliko pretnji crnih zatvorenika, ali da se na tome završilo.
Nije želeo, takođe, da govori o svojoj povezanosti sa Kju kluks klanom, ali je naveo da zna neke ljudi koji su njegovi članovi.
Kilen je osuđen 2005, 41 godinu pošto su počinjena, za teška ubistva crnca iz Misisipija Džejmsa Čejnija i Njujorčana Edrjua Gudmana i Majkla Švernera, koji su upisivali crnce u biračke spiskove. U prvom suđenju Kilenu 1967. on je oslobođen, jer jedna porotnica nije bila za njegovu osudu, odnosno rekla je da nikad ne bi mogla da osudi sveštenika.
Pošto mnogi koji su svedočili na suđenju 1967. nisu više bili dostupni, tužioci su dobili dozvolu da budu pročitani transkripti ranijih svedočenja i da budu uvedeni u nove sudske spise.
Na suđenju 2005. tužilac Dzizm Hud rekao je da Kilen nije sam pucao u žrtve, ali je istakao da ga je njegova uloga organizatora ubistava učinila podjednako krivim kao i one koji su ispalili hice.
Svedoci su naveli da je Kilen 1964. okupio grupu pripadnika Kju kluks klana kako bi presreli trojicu boraca za ljudska prava i pomogao kasnije da se unajme buldožeri uz pomoć kojih su njihova tela pokopana.
