Za većinu vinogradara, posebno proizvođače iz timočkog dela opštine Negotin, u selima u kojima je tradicija vinarstva i vinogradarstva veoma duga, poput Rogljeva, Rajca, Smedovca i Tamniča, ova sezona je veoma uspešna. Kvalitet grožđa i količine garantuju pune podrume vina po kome su ova mesta bila poznata u Evropi još krajem 19. veka.
Ovogodišnja berba grožđa simbolično je najavljena u Rogljevu, tradicionalnom manifestacijom Krajinska berba. Organizovali su je Udruženje građana Rogljevačke pivnice, Mesna zajednica Rogljevo i Turistička organizacija, pod pokroviteljstvom Opštine Negotin.
Centralna ceremonija je priređena u vinogradu domaćina Zorana Vasiljevića.
– Lepotu narodnih nošnji i beračica grožđa dopunili su pesmom i igrom članovi KUD “Voja Čurić” iz Kobišnice, koji su sa zainteresovanim posetiocima i sveštenikom Bogdanom Tomićem bili deo povorke. Po povratku iz vinograda, već tradicionalno, u znak starih vremena, devojke su bosim nogama muljale grožđe u drvenim kacama, što je uvek jedan od najatraktivnijih slika na našoj manifestaciji – kazala je za “Vesti”. Barbara Radosavljević iz Udruženja građana Rogljevačke pivnice.
Kao i ranijih godina, u Rogljevu je priređen bogat kulturno-umetnički program u kome su učestvovali zdravičar Dragoslav Stanisavljević-Persinac iz Čubre, KUD “Voja Čurić” iz Kobišnice i iz Delejne u susednoj Bugarskoj, zatim gajdaš Lazar Savić iz Svrljiga, Marija Stanojević, studentkinja druge godine FMU u Nišu i orkestri Zora Mileta i Zorice Kostadinović iz Zaječara i duvački Vranjski biseri iz Vranjske banje.
U okviru manifestacije Krajinska berba, u Rogljevu je priređen i mini bazar rukotvorina i domaćih proizvoda, među kojima je najzastupljenije bilo vino. Organizovano je i nadmetanje za titulu najbolje beračice grožđa, za koju je u konkurenciji tridesetak takmičarki uzrasta od 10 do 32 godine za najlepšu izabrana Teodora Stojanović, studentkinja iz Negotina.
U Timočkoj Krajini berba grožđa i pravljenje vina je od davnina najradosniji posao u godini. Podjednako mu se raduju i deca i odrasli. Berba najčešće počinje posle velikog praznika Male Gospojine u septembru i traje, kako gde, do Stare Sveta Petke u oktobru. Skoro mesec dana u vinogradarskim područjima u podrumima domaćina teče slatki sok, takozvana šira.
Prema zapisima od pre stotinu godina, na sam dan berbe, u zaprežna kola koja su vukli volovi, stavljala se kaca, čabar, muljača ili manje bure. Oko kace, pri vrhu, vezivao se kanap za njeno kićenje cvećem. Berači su oblačili novija odela, a domaćice su za njih pripremale bolju hranu. Grožđe se bralo kukicom, a zatim sipalo u muljaču postavljenu iznad kace. Kad se kaca napunila, deo vina se otakao u bure i tako se pravilo mesto za dodatnu količinu grožđa.
Za berbu su se, uglavnom, organizovale mobe. Naime, radi lakšeg i veselijeg obavljanja posla, snage su udruživali domaćini iz više domaćinstava. Radilo se, šalilo i smejalo celog dana, tako da se iz mnogih vinograda orila graja i pesma, poput stare narodne “Aj, berem grožđe, biram tamjaniku”.
Rekord manastira
Na više stotina hektara vinograda u opštini Negotin, berba grožđa odmiče užurbano, a tome pogoduju i veoma lepi dani zlatne jeseni. Grožđe je bogato rodilo, a osim količinom, vinogradari se mogu pohvaliti i odličnim kvalitetom ovogodišnjeg roda.
Prosečni prinosi su oko devet tona po hektaru. Poseban rekord beleži se na plantaži manastira Bukovo kod Negotina, gde je sa dva hektara vinograda obrano oko 22 tone kvalitetnog grožđa.
Slavne pivnice
Vinogradarska tradicija je jedna od najstarijih i predstavlja drugo ime za Negotin i Krajinu. Zbog toga ne čudi podatak da su vinogradarski podrumi-pivnice nastali baš u Krajini u istočnoj Srbiji, s obzirom da je reč o geografskom području, odvajkada čuvenom kao vinogradarskom rejonu.
