Kraljica narodne muzike Lepa Lukić održaće 27. septembra u MTS dvorani poslednji solistički koncert u karijeri, pod nazivom “Lepini putići”. Druženje sa publikom, kako je najavila, trajaće više od dva sata, a sve one koji to veče dođu u beogradsku dvoranu očekuju i eminentni gosti iznenađenja.
– Želim da se odužim beogradskoj publici, jer Dom sindikata je mesto na kom sam počela karijeru, ali i dobijala brojne nagrade. Za ovo mesto me veže posebna emocija, tako da će na koncertu biti svega, pa čak i suza – rekla je Lepa, koju će pratiti orkestar Miše Mijatovića.
Legendarna pevačica kaže da ima veliku odgovornost i pozitivnu tremu, ne zbog sebe, jer, kako kaže, zna da dobro peva.
– Moram da razmišljam da li će ozvučenje biti dobro kao i orkestar. Kada izađem na binu i vidim da je sve dobro, onda trema ne postoji. Na koncertu ću imati sedam gostiju i jednu pevačicu iz Čikaga, Anđelu Subotić. Imena gostiju neću da objavim da ne bi ispalo da mi oni prodaju koncert, koncert prodajem ja.
Kako ističe, sada nastupa više nego ikada, ali kada je reč o veliki koncertima, došlo je vreme da stavi tačku.
– Nije ovo poslednji koncert, ne umirem ja, pevam i dalje, ali što se tiče solističkog koncerta, neće ga više biti, a i ne pravi se on svake godine. Dođite da me gledate i slušate, ja ću sve vreme biti na bini. Mene zovu na sve strane, nikada više nisam bila tražena kao sada i to mi dosta znači. Svakih šest meseci moram da uđem u Kanadu jer imam primanja iz te zemlje. Tamo pevam u jednom etno restoranu, ljudi vole da me slušaju. Kada ne bi došao niko, tamo ne bih išla.
Peva, kako kaže, jer je to drži.
– Nemam decu ni unuke, pesma mi je i muž i deca i unuci, u životu nemam ništa sem pesme. Da imam decu i unuke, ja bih se savijala oko njih, a ovako, šta ja da radim u četiri zida? Ne može se na silu trajati. Moja pesma ‘Od izvora dva putića’ traje 58 godina. Važno je napraviti hit, ali i trajati, ne vredi ti ako napraviš hit i da te nema. Na koncertu neću moći da otpevam hitova koliko ih imam. Gosti će pevati malo, a imaću i gosta koji nije pevač, on neće pevati, ali će raditi nešto drugo.
Tereza me je oslobodila kompleksa
Lepa je došla iz Miločaja, sela kraj Kraljeva, koje joj je poklonilo veče 18. avgusta.
– Kada me pitaju odakle sam, ja uvek kažem iz Miločaja kraj Kraljeva, taj grad me ispoštovao i napravio koncert u moju čast. Ništa u životu ne može da se nauči ako nisi rođen za nešto. Dok sam živela u Miločaju do svoje 15 godine, ja sam krila svoje duge prste jer sam mislila da je to ružno, stalno sam navlačila rukave dok me Tereza Kesovija nije oslobodila, lupila po rukama i stalno govorila: ‘Ruke gore’ – kaže Lepa i dodaje:
– Rođena sam u selu, a imam prste kao da mogu da sviram klavir ili violinu. Nosila sam rolku da pokrijem vrat jer sam mislila da je to ružno. Imala sam drugaricu koja je imala kratak vrat i ja sam mislila da je to lepo. Tereza Kesovija mi je pocepala rolku i onda sam se oslobodila kompleksa, nisam znala lepotu žene.
