Američka svemirska komanda potvrdila je nalaze naučnika sa Harvarda da je svemirska stena iz drugog zvezdanog sistema udarila u Zemlju 2014. godine.
Objava pomera datum prvog potvrđenog otkrića ekstrasolarnog posetioca za tri godine, otvara mogućnost da se sakupe delovi vanzemaljskog meteorita iz Tihog okeana, gde je eksplodirao u vatrenoj kugli, i sugeriše da ekstrasolarne svemirske stene mogu biti uobičajeni posetioci našeg Sunčevog sistema.
Svemirska komanda je 6. aprila izdala memorandum kojim se potvrđuje rad harvardskih astronoma Amira Siraja i Abrahama Loeba, uz napomenu da brzina i putanja meteora sugerišu da je svemirska stena ekstrasolarnog porekla.
Dr Siraj i Loeb su 2019. godine napisali rad u kojem su obrazlagali ekstrasolarno poreklo meteora i postavili ga na server za naučni preprint ArXiv. Međutim, par nije uspeo da objavi rad u časopisu koji se recenzira zbog njegovog oslanjanja na podatke nekih senzora koje koristi Ministarstvo odbrane SAD, navodi Vajs (Vice).
Nakon otkrića Oumuamue, velikog, izduženog asteroida – koji je 2017. godine prošao kroz naš Sunčev sistem i za koji je na kraju utvrđeno da je međuzvezdanog porekla, Loeb i Siraj su počeli da traže istorijske podatke iz Nasinog Centra za proučavanje objekata blizu Zemlje (CNEOS) u potrazi za dokazima o malim meteorima koji su takođe mogli da dođu izvan Sunčevog sistema i da izgore u Zemljinoj atmosferi.
Jedan od ovih meteora je proizveo vatrenu kuglu otkrivenu u blizini Papue Nove Gvineje 8. januara 2014. godine, a podaci CNEOS-a su ukazivali da potiče od malog meteora koji je putovao neobično brzo u odnosu na Sunce, što ukazuje da potiče izvan Sunčevog sistema.
Kada su izračunali podatke, dr Loeb i Siraj su zaključili “sa 99,999 odsto sigurnosti da je meteor bio međuzvezdani”, ali margina greške nije bila dovoljno dobra da njihov rad prođe kroz proces recenzije. Za to bi, kako je izvestio Vajs, bili potrebni podaci iz CNEOS senzora, koje američka vojska takođe koristi za praćenje vatrenih lopti stvorenih nuklearnim oružjem.
Memorandum Svemirske komande od 1. marta, koji je potpisao Džoel Mozer, glavni naučnik američke komande za svemirske operacije, može pomoći da se dokument objavi.
Osim toga, dopis potvrđuje da Oumuamua nije bio prvi međuzvezdani posetilac Sunčevog sistema, a sugeriše da nije bio ni meteor iz 2014. niti će biti poslednji. U radu, dr Siraj i Loeb su izračunali da ekstrasolarni meteor udara u Zemlju otprilike jednom u deceniji, a kojih je do sada bilo više od 450 miliona.
Čak je moguće, kako su pisali, da bi takvi međuzvezdani emisari mogli da nose dokaze o vanzemaljskom životu: “Potencijalno, međuzvezdani meteori bi mogli da isporuče život iz drugog planetarnog sistema i posreduju u panspermiji”.
Panspermija je teorija da je život na Zemlji nastao od mikroorganizama ili hemijskih prekursora života prisutnih u svemiru i sposobnih da pokrenu život kada dođu do odgovarajućeg okruženja.
Dr Loeb je takođe tvrdio da je Oumuamua mogao biti oblik vanzemaljske tehnologije, a ne ekstrasolarni asteroid, ali ovo mišljenje je stav manjine u astronomskoj zajednici.
Bilo da su to znakovi života ili nečeg drugog, dr Siraj je rekao za Vajs da bi želeo da organizuje ekspediciju da vidi da li se neki fragmenti meteorita iz 2014. mogu izvući iz okeana.
