Dragan Kojić Keba nema pevačke angažmane u rodnoj Loznici i okolnim mestima. Ne zato što ga zemljaci ne zovu da ih uveseljava pesmom, nego zato što pevač ne prihvata pozive.
– Narod zna moj stav jer sam još na početku karijere rekao da ću u rodnom gradu imati samo koncerte i da gostovanja na privatnim veseljima ne prihvatam. Zato me odavno niko ni ne zovu tu da pevam. Samo da se zna, u Loznici još niko nije oborio moj rekord posećenosti iz 2000. godine kad sam u sportskoj hali imao koncert. Kapacitet hale je 4.400, a na mom koncertu bilo je više od 6.400 posetilaca i još je ispred ostalo nekoliko hiljada ljudi. Godinama živim u Beogradu, ali zavičaj nisam zaboravio. Često odlazim da obiđem majku, stariju sestru, rođake i brojne prijatelje – kaže Keba.
Objašnjava zašto se majka ponekad ljuti na njega:
– Kad krenem Loznicom, stalno srećem poznanike, raspričamo se, pa često u nekom od kafića zaglavimo do gluvog doba. Dešavalo se da me majka željno iščekuje jer joj javim da sam krenuo kod nje, a na kraju me uopšte ne vidi. Naravno da sutradan čuje gde sam i sa kim sedeo, i onda se ljuti što do porodičnog doma nisam uspeo da stignem. Nedavno sam sa društvom sedeo u jednom lozničkom kafiću, spontano se dohvatio gitare, pa smo zapevali svi zajedno. Bilo je kao na koncertu, a i potrajalo je. To je moj kraj, svi me znaju, opušten sam i mogu uvek slobodno da se ponašam, bez ustezanja.
