Budimir Cvišić iz Minhena otac je dve kćerke, od osam i 10 godina. Internet je prisutan i u njegovoj porodici, kao i u porodicama mnogih naših ljudi u ovoj sredini. Uz koristi i prednosti interneta, svestan je, kaže, i brojnih opasnosti i izazova.
– Naše kćerke su okrenute učenju, muzici i SPORTu, pa nemaju mnogo vremena za internet i društvene mreže. Kako su one još male, internet koriste uz moje ili prisustvo supruge i to traje vrlo kratko, najčešće ako treba nešto za školu. Mi sa njima razgovaramo skoro svakodnevno i ukazujemo im da je mnogo važnije da dobro uče, da se bave muzikom i SPORTom nego da po nekoliko sati sede ispred kompjutera uz razne igrice ili jednostavno korišćenje interneta. Mi ih, takođe upozoravamo na opasnosti koje vrebaju sa interneta i društvenih mreža i zato do sada nismo imali problema ovakve vrste – objašnjava Cvišić.
On ističe da su mu poznati primeri iz okruženja da roditelji deci nabavljaju kompjutere, razne video igrice i pametne telefone kako bi deca koristila internet i bila na društvenim mrežama. Za mnoge od roditelja to je način da "zaposle" decu, a sebi obezbede malo mira i slobode, pri tome ne vodeći računa šta i koliko deca gledaju i koriste. U takvim situacijama kada roditelji nemaju vremena za svoju decu, nije čudo što se svašta događa i dolazi do problema. Zbog toga Budimir Cvišić najveću odgovornost za moguće probleme dece sa internetom i društvenim mrežama vidi upravo kod roditelja i njihovog odnosa prema ovom pitanju.
Fejsbuk za veze sa rodbinomSlaviša Mitrović kaže da oni u porodici najviše koriste Fejsbuk i Skajp zato što im je porodica rasuta po celom svetu, pa je to najjeftiniji i najefikasniji način da sa njima ostanu u kontaktu.
|
Na sličan način razmišlja i Slaviša Mitrović iz Erlangena koji ima sina od 17 i kćerku od 11 godina.
– I u našoj kući prisutan je internet, a najčešće ga koristimo supruga i ja, a u poslednje vreme i sin koji će uskoro biti punoletan. Kada je reč o kćerki ona internet koristi ograničeno i uglavnom kada je neko od nas dvoje s njom. Dok su oboje bili manji, imali smo program zaštite dece na kompjuteru i tako smo ih sačuvali od mogućih izazova i problema. Mislimo da sa sinom u toj oblasti ne bi trebalo biti problema, jer je već odrastao, a okrenuti smo prema kćerki. Ona ima telefon sa internetom, ali ga koristi samo kod kuće. Našoj deci smo objašnjavali, i danas to činimo, da internet, Fejsbuk i društvene mreže imaju svoje prednosti, ali i opasnosti i da zbog toga treba biti oprezan – kaže Mitrović.
Briga roditelja za decu ne završava se u ovoj porodici samo za vreme boravka u kući, nego vode računa i kada kćerka odlazi kod neke drugarice. Važno je da poznaju tu porodicu u koju ona ide, sa kime se druži i o kakvom društvu se radi.
SINIŠA BLAGOJEVIĆ, PRAVNIK IZ PARIZA: Veća opasnost za devojčice
Nekadašnji predsednik Skupštine dijaspore Srba u Francuskoj, član Crkvenog odbora i pravnik Siniša Blagojević, rodom iz Svilajnca, od svoje 12. godine bio je žitelj Kanade, da bi se pre 33 godine nastanio u Parizu. Ima dvoje dece, Anu (20 ) i Filipa (14). O internet zamkama, opasnostima, a i kontroli ovako govori:
– Kćerka je punoletna, ne možeš je ograničavati jer bi se to zvalo diktatura ili fašizam, dok za maloletno dete treba imati otvorene oči. Na sreću, internet mnogo šta odradi sam, odnosno, postoje programi za sigurnost, tako se neprimetno kontroliše. To su bezbednosne mere na internetu, a zahvaljujući bratu inženjeru informatike, tu sam "potkovan" koliko se može.
Nada se, kaže, da je lepo sina vaspitao, a kao četrnaestogodišnjak već shvata opasnost.
– Nikad nisam imao problema s tim. Jedini smetnje su blokada interneta zbog virusa, a manijake i pedofile nismo na internetu sretali. Za razliku od ženske dece koje više kontaktiraju putem interneta, dečaci za međusobne razgovore koriste telefonom, internet im je za igrice. Razgovor decom o svemu što ih vreba na internetu, rešenje su problema, ali i sreća – zaključuje Blagojević.
PROFESOR ROMANA RADOVIĆ IZ CIRIHA UPOZORAVA: Deca nam žive u virtuelnom svetu
– Budući da još nisam majka, nisam imala prilike da se bavim ovim problemom sa vlastitom decom, ali iz iskustva koje imam kao nastavnik često sam razmišljala o tome šta ću jednog dana kao majka preduzeti. Imala sam prilike da vidim kako se moji učenici ponašaju na internetu i nisam mogla da ostanem ravnodušna. S jedne strane, jasno je koliko su zapravo neupućeni i nesvesni opasnosti koja ih vreba budući da su me sami doveli u poziciju da mogu da vidim bar deo onoga šta pišu i rade, a što nije uvek za nastavničke oči i uši – kaže za "Vesti" profesorka Romana Radović iz Ciriha.
Sa druge strane, ističe ona, postala je svesna da naša deca, paralelno sa realnim, žive i u jednom drugom, virtuelnom svetu i da ono što se tamo dešava ima veliki uticaj na njih.
– Imali smo svojevremeno slučaj internet nasilja u školi u kojoj sam radila (učesnici su bile inače primerne devojčice uzrasta šestog razreda), koji je, na svu sreću, rešen uz pomoć školske pedagoško-psihološke službe, ali ne možemo znati koliko još takvih slučajeva ima. Mi odrasli koliko god da smo ovladali internetom i koliko god da se na njemu dobro snalazimo, kao doseljenici, imigranti, dolazimo iz sredina gde je internet bio manje zastupljen, za razliku od dece koja su na internetu domaćini i prema njemu imaju drugačiji odnos. I mi to ne smemo da zaboravimo – upozorava Romana.
Učimo ih da se klone poroka– Smatram da učenje o ponašanju na internetu treba da postane deo vaspitanja, jednako onako kao što decu učimo da ne razgovaraju sa nepoznatim osobama na ulici ili da se klone poroka. Međutim, prvo moramo i sami biti svesni opasnosti i suočiti se sa tim da ono što se za nas podrazumeva kao opasno i neprihvatljivo ne mora biti automatski jasno i našoj deci. Potrebno je mnogo razgovora da bi se deci predočilo šta internet zapravo jeste. Neki roditelji će možda pokušati da uhode svoju decu u virtuelnom svetu. Međutim, rekla bih da je ključ ipak u posvećivanju vremena detetu i njegovom odrastanju, u iskrenosti i poverenju – kaže Romana Radović. |
