Uz sve dosadašnje uslove za pristup Evropskoj uniji, Srbija bi veoma lako mogla da dobije i najnoviji “uvjet” koji ima isključivo veze s književnicima koji su do 19. veka stvarali u Dubrovniku.
Zakon o kulturnom nasleđu koji je Skupština Srbije usvojila krajem prošle godine, između ostalog, sadrži i deo koji se bavi i izdanjima dubrovačke književnosti, gde se navodi da “ova izdanja pripadaju i srpskoj i hrvatskoj kulturi, zaključno sa 1867. godinom”.
Upravo ovakva formulacija je zasmetala najpre hrvatskom Institutu za jezik i jezikoslovlje, iz koga navode da je zakonskim rešenjima Beograda dodatno učinjen “agresivan korak” posezanja za hrvatskom kulturnom baštinom.
Brzo je reagovala i ministarka za kulturu i medije Nina Obuljen Koržinek, koja je ovaj zakon nazvala “skandaloznim”, a Srbiju pozvala da odustane od posezanja za “hrvatskim teritorijama i kulturnom baštinom” i najavila da će reagovati preko Ministarstva spoljnih poslova.
