Predstavnici američke administracije su u više navrata istakli da je svrha skupa, na kome učestvuje 47 delegacija, da ohrabri države da prihvate odgovornost i preuzmu praktične korake da bi smanjile verovatnoću da se teroristi domognu nuklearnog materijala i proizvedu atomsko oružje.
Na samit, koji traje dva dana, pozvani su šefovi država ili vlada Alžira, Argentine, Jermenije, Australije, Belgije, Brazila, Kanade, Čilea, Kine, Češke, Egipta, Finske, Francuske, Gruzije, Nemačke, Indije, Indonezije, Izraela, Japana, Jordana, Kazahstana, Malezije, Meksika, Maroka, Holandije, Novog Zelanda, Nigerije, Norveške, Pakistana, Filipina, Poljske, Južne Koreje, Rusije, Saudijske Arabije, Singapura, Švajcarske, Južne Afrike, Španije, Švedske, Tajlanda, Turske, Ujedinjeniih Arapskih Emirata, Velike Britanije, Ukrajine i Vijetnama.
Samit je bio ideja predsednika SAD Baraka Obeme, koji je postavio cilj da se za četiri godine obezbede svi potencijalno nebezbedni nuklearni materijali. SAD očekuju da će učesnici samita usvojiti taj pristup.
Pošto glavna odgovornost za bezbednost nuklearnih materijala leži na državama, SAD očekuju od učesnika samita da kažu koje mere preduzimaju radi adekvatnog obezbeđenja materijala koji poseduju i na koji način su regulisale kontrolu da bi sprečile krađu i tranzit, odnosno krijumčarenje nuklearnog materijala preko svoje
teritorije.
Razmatraće se i teža pitanja
U Vašingtonu ističu da ne žele da samit bude zamena za druge međunarodne skupove koji će se baviti širim pitanjima kontrole i sprečavanja širenja nuklearnog naoružanja, kao i miroljubivog korišćenja atomske energije, oko kojih inače ima dosta neslaganja. U bilteralnim susretima, međutim, ne samo predsednika Obame, već i drugih učesnika i članova delegacija, očekuje se da budu razmotrena i druga pitanja, pa i ona kontroverznija. |
Dosta tog materijala nalazi se u rukama privatnih kompanija, pa je državna regulacija veoma važna, kao i zakonske mere protiv onih koji bi kršili propise.
Danas, prvog dana samita, šefovima delegacija predsednik Obama će poželeti dobrodošlicu i ugostiti ih na radnoj večeri. Zemlje učesniče samita predstavljene su, osim njih desetak, na nivou šefova država ili vlada. Pored njih, skupu će prisustvovati generalni sekretar UN Ban Ki-mun, predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej i generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku
energiiju (IAEA) Jukija Amano – znači ukupno 50 delegacija.
Glavni deo skupa biće u utorak, kada se održavaju plenarne sednice, kojima će predsedavati Obama.
Njegova administracija očekuje da neke zemlje već na jutarnjoj sednici objave koje će korake preduzeti da bi, ili uklonile nuklearni material sa svoje teritorije, ili ga bolje zaštitile i minimizirale njegovu upotrebu u civilnom sektoru.
Tokom ručka i na popodnevnoj sednici, razgovaće se o jačanju uloge IAEA u ovoj oblasti, kao i o međunardnim merama kojima zemlje mogu da ojačaju sistem nuklearne bezbednosti.
To se odnosi na dve međunarodne konvencije – Konvenciju o zaštiti nuklearnih materijala, na čijem sprovođenju će se insistirati, kao i Konvenciju o suzbijanju akata nuklearnog terorizma iz 2005. godine, koja još nije stupila na snagu, jer još neke zemlje treba da je ratifikuju.
Na kraju samita trebalo bi da bude usvojeno zajedničko saopštenje, u kome će učesnici potvrditi da nuklearni terorizam predstavlja ozbiljnu pretnju, pružiti podršku Obaminim naporima za obezbeđenje svih tih materijala u naredne četiri godine i okvirno se obavezati na korake koje vlade mogu da preduzmu na nacionalnom i međunarodnom planu da bi ojačale nuklearnu bezbednost i sprečile teroriste da dođu do materijala za atomsko oružje.
