U trubi je Srbinova duša

Saborskom himnom " Sa Ovčara i Kablara" u izvođenju trubačkog orkestra Gorana Rankovića iz Guče, podizanjem saborske zastave ispred spomenika trubaču i obraćanjem Radomira Andrića, predsednika Udruženja književnika Srbije i ovogodišnjeg domaćina manifestacije u Guči je juče počeo 54. Sabor trubača. Prema proceni organizatora ove godine sabor će posetiti između 450.000 i 500.000 zaljubljenika u trubu iz zemlje i sveta. Početak Sabora trubača prošao je bez prevelike gužve i u tihom iščekivanju narednih saborskih dana koji će, kako veruju, nadmašiti sve sabore do sada.
– U trubi je Srbinova duša, a emotivno izvorište srpskih Morava je u Guči – istakao je pesnik Radomir Antić, domaćin ovogodišnjeg Sabora trubača koji je svečano otvorio Sabor. Pravu saborsku atmosferu očekuje i Vladiša Petrović (49) koji je i ovog puta, kao i prethodnih 30 godina, u Guču došao pešice iz sela Strmosten kod Mladenovca.
 

Štrajk radnika Na čelu kolone: Mladomir Sretenović, predsednik saborskog odbora i predsednik opštine Lučani Prvi put u istoriji održavanja Sabora trubača manifestacija je otpočela štrajkom. Odmah nakon podizanja saborske zastave Gučom su prodefilovali nezadovoljni radnici Livnice "Guča" koja je u sastavu konzorcijuma Farmakom iz Šapca čiji je vlasnik Miroslav Bogićević. Oni su protestvovali, jer sedam meseci nisu primili plate, 14 meseci nije im isplaćen prevoz i dve godine im nije im povezan staž. Radnici su na ovaj način želeli samo da skrenu pažnju javnosti, jer su im od 30. maja zatvorene fabričke kapije, a ne da bi naneli bilo kakvu štetu Saboru trubača

– Već 30 godina u Guču dolazim pešice i bos, jer obuću čuvam za saborske dane. Od mog sela do Guče mi treba dva i po dana pešačenja, uvek krenem na vreme i u Guči budem jedan od prvih gostiju. Do sada sam, kako sam izračunao, od Strmostena do Guče prepešačio oko 6.500 km, a ove godine su mi organizatori, poštujući moju zaljubljenost u zvuk trube i moju upornost, pripremili lep doček. Sa dočekom, ili bez njega, u Guču
ću dolaziti dok sam živ jer je za protekle tri decenije Sabor trubača u Guči za mene postao smisao postojanja i smisao života – kaže za "Vesti" Vladiša Petrović, verovatno jedan od najupornijih saboraša u istoriji postojanja takmičenja trubača.
Sabor trubača u Guči je istinski događaj izrastao, prema sećanju Nikole Stojića jednog od osnivača Sabora, iz najobičnijeg seoskog nadmetanja lokalnih duvačkih orkestara pre više od pola veka. Međutim, prema onome što se sada događa u Guči, Sabor trubača je prevazišao i najsmelija očekivanja.
– Danas ti je Guča takva: ko nikad nije zapevao, ovde će zapevati, ko nikada nije zaigrao, ovde će zaigrati, ko nikada nije zagrlio ovde će zagrliti, ali onaj ko nikada nije ljubio, onda i neka ne dolazi u Guču – poručuje Nikola Stojić (84) koji je 33 godine bio u organizaciji Sabora trubača i posebno ističe da protiv nastupa estradnih zvezda kakve su Ceca Ražnjatović i Miroslav Ilić, jer Sabor mora da ostane svetkovina trube.
Nastupi estradnih umetnika nekome će smetati, nekome ne, a Milutinu Dinkiću i njegovoj supruzi Ireni koji svake godine na Sabor dolaze iz Berlina je svejedno.
– Ja sam rodom iz Trnave kod Čačka i oženjen sam Irenom, Nemicom iz Berlina gde živimo. Godinama unazad iz Berlina dolazimo samo zbog trube i saborske atmosfere koja je jedinstvena na svetu. U početku sam ja bio inicijator dolaska u Guču, ali poslednjih godina organizator našeg dolaska je Irena.
Saboru se raduju trubači, organizatori, Gučani, posetioci iz celog svega, ali ništa se ne poredi sa radošću velikog broja trgovaca svim i svačim koji su svojim tezgama prekrili Guču do poslednjeg mesta.