Naprednjaci su ukazali da se ne može tvrditi da je samo Srbija matična država Srba već da su to i Bosna I Hercegovina, Hrvatska i Crna Gora.
Oni su naveli da se tvrdnjom da je samo Srbija matična država Srba nanosi ogromna šteta celokupnom srpskom stanovništvu.
Kako su istakli, Srbi su bili konstitutivan narod u Hrvatskoj "dok im (predsednik Hrvatske Franjo) Tuđman to nije oduzeo", aposlutnu većinu su činili u BiH što potvrđuju i srednjovekovni dokumenti pa i oni iz vremena turskog cartsva, a i sad su konstitutivan narod, a za Crnu Goru "nema potrebe da se ništa objašnjava".
Iz poslaničke grupe "Napred Srbijo" su ocenili i da se odnos prema dijaspori svodi "na obmanu i prebrojavanje novca koji stiže u Srbiju koji oni šalju svojim porodicama".
U raspravi je navedeno i da nije dobro definisan pojam matice, kao i da se sve u vezi dijaspore "sklanja iz političkog života Srbije, a "skupštinom, za koju se ne zna čemu će služiti I čime će se baviti se pravi geto od dijaspore".
I poslanici D S S smatraju da Srbi žive u nekoliko svojih matičnih država na Balkanu "u kojima Srbi nikako ne mogu biti nacionalna manjina".
Oni su kazali i da će u predviđenoj skupštini biti predstavnici koji će se tu naći voljom jedne stranke a ne dijaspore, i naveli da će "određeni brojljudi iz dijaspore pod kontrolom određene stranke da utiče na politiku Srbije".
Poslanicima D S S je replicirao ministar za dijasporu Srđan Srećković koji je precizirao da će se ta skupština sastajati jednom godišnje i da nema politikanstva ni dnevne politike.
On je podvukao da će uslove i način izbora delegate utvrđivati organizacije dijaspore, odnosno Srba u regionu i da se matična država ni na koji način u taj izbor neće mešati.
Poslanici razmatraju 125 amandmana koliko je podneto na predlog zakona.
Zakon o dijaspori pred poslanicima
Najviše primedbi na predložena rešenja izneli su poslanici radikala, koji su naveli da je on “mehanički” i da je napravljen “protiv dijaspore”, te poslanici Liberalno-demokratske partije, koji smatraju da je predloženi zakon nepotreban i da ga neće podržati, a zamerke su izneli i poslanici Demokratske stranke Srbije.
Ministar dijaspore Srđan Srećković istakao je da će predloženi zakon omogućiti promenu politike prema dijaspori i da će se, njegovim usvajanjem, otpočeti sa suštinski novom politikom.
Predloženi zakon predviđa konstituisanje Skupštine dijaspore i Srba u regionu, kao najvišeg predstavničkog tela koje će raditi na očuvanju i jačanju odnosa matice i dijaspore.
Predloženo je i konstituisanje Saveta za odnose sa Srbima u regionu, koji će, između ostalog, nadležnima predlagati mere za unapređenje ekonomske saradnje Srbije sa Srbima u regionu, kao i rešenja za povratak Srba u mesta ranijeg prebivališta.
Predviđeno je da sastav tog saveta čine predsednik Srbije, predsednik vlade, ministri nadležni za spoljne poslove, dijasporu, prosvetu, kulturu, za vere i za finansije, kao i predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine, predstavnik Srpske pravoslavne crkve i komesar Komesarijata za izbeglice Srbije.
Prema tom aktu, Vlada Srbije donosi Strategiju očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, a ustanovljen je i Dan dijaspore i Srba u regionu – 28. jun, na Vidovdan.
