Čarli Djuk je na svojoj koži itekako osetio zašto nije pametno raditi u svemiru nešto što nije prethodno uvežbano.
Astronauti često imaju zanimljivse priče i rado se prisjećaju tih avantura u svemiru.
Jedan od njih je i spomenuti Čarli Djuk, pilot lunarnog modula tokom misije Apolo 16. On je s 36 godina bio najmlađi čovek koji je hodalo po Mesecu. Nedavno je prepričao jedan od najstrašnijih trenutaka u životu.
Bilo je to 1972., približavale su se Olimpijske igre u Minhenu pa su se astronauti dogovorili kako će održati svoje “Olimpijske igre” na Mesecu.
Djuk je sa zapovednikom Džonom Jungom iskoristio poseldnje minute svemirske šetnje po Mesecu kako bi iskoristio značajno nižu gravitaciju i oborio nekoliko zemaljskih atletskih rekorda.
Počeli su da se, kako je ispričao, glupiraju i izvode skok uvis. Uspeo je da skoči 120 centimetara uvis, što nije loše jer je bio u svemirskom odelu. Ipak, usred skoka je ispravio telo, što je bila velika greška.
Naime, svako svemirsko odelo je na Zemlji težilo više od 136 kilograma. Na Mesecu je to nešto manje od 23 kilograma, od čega je većina smeštena u rančeve.
Dakako, odelo nije bilo dizajnirano za skok uvis. Ranac koji astronauti nose na leđima, u kojem su bili sastavi nužni za održavanje Djukovog života, pretegnla je i on je pao na leđa. Pokušao je da kotrljanjem ublažiti pad, ali u tome je samo delimično uspeo.
Pao je na ranac. Da je pukao ili da je oštetio odelo, bio bi mrtav jer kolege ne bi stigle da ga na vreme odvuku do lunarnog modula, zatvorite letelicu i ponovo uspostave pritisak.
Naučio je lekciju: u svemiru ne sme raditi ništa što nije uvežbano.
