U sklopu obeležavanja velikog jubileja, 800 godina autokefalnosti, u oktobru će biti završeno najmonumentalnije zdanje srpske duhovnosti, na koje je verni narod čekao punih 125 godina – zavetni Hram Svetog Save u Beogradu.
Po mnogo čemu će ovaj hram biti jedinstven ne samo na prostoru Balkana, već i sveta.
Po zapremini glavnog molitvenog prostora biće to najveća aktivna pravoslavna crkva na svetu. Po svojoj grandioznosti već sada je u grupi najvećih hrišćanskih građevina. Kripta u Hramu, sa crkvom posvećenom Svetom Knezu Lazaru bez sumnje je jedna od najvećih i najlepših podzemnih crkava, a po činjenici da će pod mozaikom biti 15.000 kvadratnih metara kupola i zidova Hram Svetog Save jedinstven je na planeti!
Zahvaljujući ljubaznosti episkopa remezijanskog gospodina Stefana, vikara Njegove svetosti, “Vesti” su dobile ekskluzivnu priliku da posete i ovaj deo Hrama Svetog Save koji je zbog radova zatvoren za posetioce i dočaraju barem delić onoga što će za samo nekoliko meseci biti predočeno javnosti.
– U planu je prvobitno bio mesec oktobar ove godine, za samo osvećenje Hrama. Trudimo se da ispoštujemo rokove i sve ekipe rade neprestano. Aktuelna situacija nam ne ide u prilog. Nadamo se da će sve ovo, uz Božju pomoć, brzo proći. Istovremeno, polako pripremamo i unutrašnju strukturu i budući život Hrama. Nije nimalo lak zadatak osmisliti i pripremiti sve ono što ovakva svetinja zaslužuje da ima i da pruži svakom posetiocu. I tu ne sme biti greške – ističe episkop remezijanski G. G. Stefan, vikar Njegove svetosti.
Raskoš ispod skela
Na stotine montažnih skela i dalje ograničavaju pogled, ali čak i kroz tu paukovu mrežu mogu se videti zidovi sa završenim delovima mozaika koji vredno postavljaju ruski majstori.
– Devedeset odsto mozaika je već gotovo, a prošle nedelje je za mene bio jedan od najradosnijih dana zato što smo počeli postavljanje mermernog poda. To je faktički označilo da smo ušli u završnu fazu svih unutrašnjih radova. Uskoro ćemo početi uklanjanje skele i tada će se pokazati prava raskoš i grandioznost ovog prostora sa kompletnim živopisom – priča ponosno Dejan M. Simeunović zadužen za kontrolu radova.
Jevgenije Čelišev je glavni inženjer montaže, koji je u Srbiji ovim poslom već četiri godine. Kaže da je trenutno na skelama u Hramu više od četrdeset majstora, a da je i za njih, ali i njega lično velika čast da učestvuje u gradnji ovako grandioznog pravoslavnog zdanja.
– Zaista je bila najveća moguća čast koju smo moji saradnici i ja mogli da zamislimo da budemo odabrani za ovaj posao. Zbog toga smo veoma zahvalni srpskom narodu, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i srpskom patrijarhu Irineju – priča Čelišev.
– Kada smo montirali mozaik na glavnoj kupoli, a to je bilo pre dve godine, trebalo nam je šest meseci i taj posao je radilo šest radnika. Sada nas je na gradilištu 45 majstora i svi mozaici se postavljaju po unapred određenoj dinamici i biće završeni prema planu – priča ovaj inženjer.
Mozaik od 40 tona
Na naše pitanje da li je bio iznenađen koliko Srbi vole ruski narod, kaže da je to za njega neverovatan osećaj.
– Osetili smo ljubav koju imate prema našem narodu, a nadam se da će, kada Hram bude završen, u mojoj zemlji još više saznati o Srbiji i srpskom narodu i da će to samo dodatnmo učvrstiti naše prijateljstvo – ističe Čelišev.
Mozaik koji su montirali na glavnoj kupoli je dar Vladimira Putina, predsednika Ruske Federacije.
Na 1.230 kvadrata mozaik predstavljen je Gospod Isus Hrist – Pandokrator u trenutku vaznesenja, a osmišljen je u ateljeu ruskog akademika i ikonopisca Nikojala Muhina. Oko 300 umetnika je tokom dve godine izrađivalo ovaj mozaik težak oko 40 tona. Svaki kamenčić je posebnom metodom, starom tehnikom upotrebe smalta, odnosno kobaltnog raznobojnog stakla ručno lepljen, a zatim u delovima prenet u Beograd gde je 2018. godine postavljen.
Čak je i taj posao predstavljao jedan od najvećih poduhvata mozaičkog ukrašavanja krivolinijskih prostora u svetu. Naime, svaki komadić mozaika može da izdrži opterećenje od 20 kilograma.
Međutim, nije samo veličanstveno oslikana kupola nešto što će Hram Svetog Save izdvajati od većine drugih hrišćanskih hramova u svetu. To je bez sumnje Crkva Svetog Lazara sedam metara pod zemljom!
Naslednik Rubljova
Nikolaj Aleksandrovič Muhin je jedan od najboljih ruskih majstora ikonopisa današnjice, a nazivaju ga i najboljim naslednikom Andreja Rubljova. Svetsku slavu je stekao radeći na freskama u hramu Hrista Spasitelja u Moskvi. Za taj rad je dobio i Orden Sergija Radonješkog Ruske pravoslavne crkve. Muhin je takođe oslikao pravoslavne hramove u SAD, Japanu, Malti, Azerbejdžanu i Hrvatskoj.
Oltarski deo
Prema najavama ruskog ikonopisca, akademika i člana Ruske adamemije umetnosti, Nikolaja Muhina oltarski deo Hrama Svetog Save takođe će biti spektakularan.
Ilustracije radi, raspon ruku na oltarskom prikazu Gospoda Isusa Hrista iznosi celih 17 metara. U redu svetaca koji će se tu naći biće prikazan i Sveti Sava.
Prema planu, površina oltarske kompozicije je 3.167 kvadrata.
