Pred nama je poslednja nedelja vaskršnjeg posta koja se još zove i Strasna ili Nedelja stradanja Hristovih. Mnogi vernici tada poste najstroži post i neprestano se mole.
– U ovoj nedelji kenoza Hristova postiže svoj vrhunac i sećajući se stradanja Bogočoveka Hrista, vernici prisustvuju službama u kojima se kroz molitvu i čitanje Svetih jevanđelja sećamo strašnih časova kada je rod ljudski osudio svog Spasitelja na smrt. Veliki Petak je ujedno najstrašniji dan u istoriji postojanja sveta i uvod u Vaskrs. Jer bez Golgote nema Vaskrsenja. Zato je za nas Raspeće neodvojivo od Vaskrsa. Na Veliku subotu smo stepenik ka Vaskrsu. Jer Hristos, Život Koga je progutala smrt silazi u Ad i izbavlja sve duše iz Ada. Zato u crkvenoj himnigrafiji piše: “Smrti, gde ti je žalac? Ad ostade prazan…”. I konačno se dešava u nedelju “Znak Jonin” – Vaskrse Hristos. Stropoštaše se demoni. Bog nam dade novi savez. Izbavi nas. I zato je Vaskrs najradosniji i sudbonosan Praznik za čoveka i svet – ističe protojerej stavrofor Simon Turkić.
Arhijerejski namesnik tuzlanski, Stevo Jović podseća da bez obzira na aktuelnu situaciju izazvanu virusom COVID-19 , svim vernicima na prvom mestu treba da bude molitva.
– Put do Vaskrsa popločan je postom, pokajanjem, dobrim delima, ljubavlju i pomoći bližnjima. A, na dan Vaskrsa, jednom u godini, da ugodimo Bogu, da budemo u zajednici sa Bogom i učesnici Carstva nebeskog. Ne smemo dozvoliti da toga dana ugađamo svojim nesebičnim željama, kukamo kako su zatvorene kafane i sve druge vrste zabave, a nećemo da se družimo bar jedan dan u godini sa onim koji je radi nas stradao i svojim vaskrsenjem dao nam život večni. Zato ovo vreme pandemije treba da iskoristimo za lično i svenarodno pokajanje, ali pokajanje u pravom smislu reči, a to je da se popravimo i budemo ljudi sa obrazom Božijim, da u vaskrsenju Hristovom budemo bogoliki narodi – naglašava protojerej stavrofor Stevo Jović.
