Pravoslavni hrišćani sledeće nedelje proslavljaju najveći od svih praznika – Vaskrsenje Isusa Hristosa – Vaskrs. U temi broja, a uoči Strasne nedelje, visoki crkveni velikodostojnici za “Vesti” objašnjavaju ne samo značaj Vaskrsa, već i šta treba uraditi u ovoj, poslednjoj nedelji posta i kako je najispravnije proslaviti praznik u okolnostima izazvanim pandemijom COVID-19 virusa.
– Čovek je stvoren za večni život, ne za propadljivost i smrtnost. To je osnovna poruka Vaskrsa, ali i osnovna poruka hrišćanstva. Te poruke treba da budemo svesni ne samo jednom godišnje, već ona treba da ispunjava svaki trenutak našeg života i svaki pedalj našeg bića, jer vaskrsenje Hristovo daje smisao celokupnom iskupiteljskom delu: Njegovom rođenju i krštenju u Jordanu, pa i svemu što je govorio i činio dok je živeo na zemlji. Vaskrsenje je potvrda i ostvarenje Božje namere da spase čoveka i svet. Možemo reći da je Vaskrsenjem prokrčen put iz smrti za sve ljude – poručuje arhijerejski namesnik zagrebački, protojerej stavrofor Duško Spasojević.
Arhijerejski namesnik tuzlanski, protojerej stavrofor Stevo Jović, starešina hrama Pokrova Presvete Bogorodice u Loparama, naglašava da je Vaskrs najveći hrišćanski praznik zato što je sam čin vaskrsenja Hristovog najveće čudo – čudo nad čudima, najveći događaj u ljudskoj istoriji.
– Hristovo vaskrsenje je osnov hrišćanske vere kroz vekove. Zahvaljujući vaskrsenju hrišćanska vera i hrišćanska crkva su opstale evo do danas, a verujemo, a i znamo da će opstati do kraja vaseljene. O samom značaju vaskrsenja svedoče i razni događaji koji se i dalje odigravaju. Mnogi hrišćani su radije prihvatali smrt negoli se odricali vaskrsenja – naglašava protojerej stavrofor Stevo Jović.
Protojerej stavrofor Simon Turkić, starešina hrama Vaskrsenja Gospodnjeg iz Frankfurta dodaje da je Vaskrs najveći “znak” koji je “spasao čoveka i tvorevinu, od propasti”.
– Vaskrs je smisao vere hrišćanske. Jer zbog Vaskrsa mi unapred znamo Pobednika koji je već savladao greh, smrt i đavola i darovao nam privilegiju spoznaje. Naša vera ima punoću u vaskrsenju Gospoda Boga i Spasitelja našeg Isusa Hrista, Sina Božjeg. Zato Sveti Apostol Pavle piše: “Ako Hristos nije ustao, uzalud vera vaša.” Nijedan osnivač svetskih religija nije vaskrsao iz mrtvih. I ni za koga sem za Onoga kakvog zaista nije bilo – Isusa Hrista. Njegovi sledbenici nisu tako sa oduševljenjem ostavljali svoja stara uverenja i od “starih” postajali “novi” ljudi. Dobri, svetli i na putu ka nebesnom Jerusalimu. Živimo sada tako da i kad umremo večno živi budemo sa Hristom u Carstvu Svete Trojice. To je smisao Vaskrsa. To je smisao nas i našeg življenja. Kako kaže Sv. Ava Justin Ćelijski – jer čovek nije rođen za truležnost nego za život večni. Vaskrs. I u tom smislu značaj Vaskrsa je sveopšti, ne samo za jedan deo naše planete i samo za hrišćane, nego za sve ljude bilo gde, ali i za svu vaseljenu – objašnjava protojerej stavrofor Simon Turkić, paroh frankfurtski.
Hodite, primite svetlost…
“Hodite, primite svetlost, od nezalazne svetlosti, i proslavite Hrista Vaskrslog iz mrtvih!”, citirajući deo iz stihire – pasthalnog (vaskršnjeg) jutrenja, poručuje arhimandrit Metodije (Marković) iguman jedne od najstarijih hrišćanskih svetinja u Evropi – manastira Prohor Pčinjski.
– Vaskrsenje Hristovo je najveći događaj u istoriji. Po njemu se hrišćanstvo razlikuje od svih ostalih religija. Osnivači svih drugih religija su smrtnici, dok je Glava Crkve vaskrsli Hristos. I zato je vaskrsenje Hristovo donelo najveću radost rodu ljudskome. Zato je ono “praznik nad praznicima i slavlje nad slavljima”. Ono što je rod ljudski izgubio Adamovim padom u greh, to je u Vaskrslom Spasitelju Hristu dobio. Vaskrsenje Hristovo je obnavljanje ljudske prirode, presazdanje ljudskog roda, življenje eshatološke realnosti. Crkva Hristovo Vaskrsenje praznuje od trenutka Njegovog silaska u Ad, gde je od vlasti smrti i đavola oslobodio duše starozavetnih pravednika – ističe arhimandrit Metodije i objašnjava da je Vaskrs praznik ka kome su upravljeni svi crkveni praznici.
Vrbica i Cveti
Ovog vikenda slave se Lazareva subota – Vrbica i Cveti. U subotu je Vrbica – dečji praznik kada se mališanima oko vrata stavljaju zvončići sa trobojnom trakom. Istovremeno, na večernjoj službi se unose mlade vrbove grančice koje se nakon osvešćenja dele narodu da bi se potom tri puta ophodilo u litiji oko crkve. Lazareva subota je sećanje na događaj u Vitaniji, kada je Isus Hristos na vest o smrti mladića Lazara, koji je četiri dana ležao u grobu, otišao do tog mesta i pozvao ga da ustane što se i dogodilo.
U nedelju su Cveti – dan kada je Isusa i njegove učenike koji su iz Vitanije stigli u Jerusalim, dočekao radostan narod koji je mahao cvećem i palminim granama uzvikujući Slava sinu Davidovu. U nekim krajevima Srbije ovog dana se organizuju i povorke devojaka – “lazarica” koje uz ples i pesmu obilaze sve kuće i zauzvrat dobijaju poklone.
