Mada je Srpska pravoslavna crkva prošle godine proslavila 800 godina od autokefalnosti, status Patrijaršije dobija tek 1346. na narodnom zboru u Skoplju, izborom prvog srpskog patrijarha Joanikija.
Od tada do danas izbor novog poglavara Crkve se nije mnogo menjao, a SPC bi trebalo da novog patrijarha dobije u martu.
– Odlukom Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve 1947. godine, izmenjen je dotadašnji način izbora srpskog patrijarha. Po novoj Uredbi o izboru, Sabor je obavezan da najkasnije u roku od tri meseca po upokojenju poglavara crkve pristupi izboru novog patrijarha, na redovnom ili vanrednom Saboru arhijereja. Pravilo je da Izbornom saboru prisustvuje više od dve trećine arhijereja sa pravom glasa. Izbornim saborom, koji se održava pod svodovima patrijaršijske kapele Sv. Simeona Mirotočivog u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu, predsedava najstariji arhijerej po hirotoniji. Posle molitve pristupa se izboru po ugledu na apostolsko doba. Biraju se glasanjem najdostojnija tri kandidata. Njihova imena se stavljaju u tri koverta, od kojih se posle molitve apostolskim žrebom izvlači jedan, koji voljom Božjom postaje novi patrijarh – objašnjava protođakon, dr Ljubomir Ranković, urednik “Glasa Ckrve” iz Šapca.
Ovaj vrhunski teolog pojašnjava i kako se bira svaki od trojice kandidata.
– Najpre svi glasaju za jednog kandidata. Onaj koji dobije prostu natpolovičnu većinu prisutnih postaje jedan od tri kandidata. Onda se u sledećem krugu bira drugi dostojni kandidat. Potrebno je da i on dobije natpolovičnu većinu glasova. Tako isto bira se i treći dostojni kandidat. Posle izbora, koverte sa imenima trojice kandidata stavljaju se na Sveto jevanđelje na časnom prestolu, i jedan ugledni sveštenomonah posle završenog molebna, uzima jedan koverat i predaje ga predsedavajućem Izbornog sabora. Predsedavajući otvara koverat i saopštava ime novog patrijarha. Potom se otvaraju ostala dva koverta da se prisutni uvere da su u njima bila imena ostalih dvojice izabranih kandidata – kaže dr Ranković.
Dugogodišnji veroučitelj, katiheta i urednik u listu “Pravoslavlje”, Hadži Marko Vujičić ukazuje da je izbor detaljno opisan članovima 43 i 45 Ustava SPC, te da Arhijerejski sinod pismenim aktom određuje dan, čas i mesto sastanka Izbornog sabora, pa se svim članovima Svetog arhijerejskog sabora šalje poziv o sazivanju Izbornog sabora uz dostavnicu na dvadeset dana pred sastanak.
Vujičić objašnjava da Izbornim saborom predsedava najstariji episkop po hirotoniji, a to će u ovom slučaju biti vladika Lavrentije, te da nema pravila koliko glasanje vremenski može da traje, navodeći primer da je patrijarh Pavle izabran tek u devetom krugu.
Još nije poznato koji će arhimandrit odabrati budućeg patrijarha.
– Patrijarha Pavla je izabrao arhimandrit Antonije iz Tronoše, upravo jedan od dečaka koje je mladi Gojko Stojčević u Banji Koviljači izvadio iz reke kada su se davili. Pavle mu je bio i na sahrani. Ime patrijarha Irineja je izvukao arhimandrit Gavrilo, iz manastira Lepavina u Hrvatskoj. Ali, i on je u međuvremenu umro – navodi Vujičić.
Kad zvona zazvone…
– Tek kada se dođe do tri kandidata, najmlađi episkop koji u ovakvoj situaciji ima ulogu sekretara, njihova imena stavlja u tri istovetne, zapečaćene koverte i ubacuje ih u Jevanđelje koje je na Časnoj trpezi. Nije propisano gde će koja koverta biti, ali uglavnom je jedna na početku, druga u sredini, a treća na kraju Jevanđelja. Najstariji arhimandrit Srpske crkve potom prilazi, prekrsti se, celiva Jevanđelje i Časnu trpezu i izvlači jednu kovertu. Kada predsednik Izbornog sabora naglas pročita ime novog patrijarha ostali otpevaju “Aksios”, a zatim “Na mnogaja ljeta”. Odmah zatim se daje naredba da se oglase sva zvona na Sabornoj crkvi u Beogradu. To je znak da je Srpska crkva dobila novog patrijarha – kaže Hadži Marko Vujičić.
Izbor u maju?
Hadži Marko Vujičić kaže da postoji mogućnost da Izborni sabor donese odluku da se zbog pandemije Covid-19 virusa izbor novog patrijarha pomeri za redovni Sabor u maju, a ne za mart, kada bi to trebalo po slovu Ustava SPC.
– Sve zavisi da li će većina vladika iz dijaspore biti u mogućnosti da doputuje u Srbiju. Ustav SPC je predvideo da u slučaju nemogućnosti nekog episkopa, on svoj glas poveri drugom. Ali, jedan prisutan episkop ne može raspolagati sa više od dva glasa.
Vujičić objašnjava da iako SPC ima 43 vladike, ipak nisu svi u mogućnosti da se biraju za patrijarha.
– Vikarni episkopi ne mogu da budu birani, ali ni episkopi koji nemaju navršenih najmanje pet godina arhijerejske službe. Mada to nikada nije bio slučaj, hipotetički su za izbor 46. srpskog vladike u konkurenciji 34 episkopa – navodi Vujičić.
Kandidati
Kako “Vesti” nezvanično saznaju, najveće šanse da preuzmu tron SPC imaju episkop bački Irinej, mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, episkop šumadijski Jovan i episkop banjalučki Jefrem.
Dr Ranković ne želi da se bavi ovim spekulacijama, ali kaže da mu ne smetaju.
– To svedoči da je narod zainteresovan za svoju majku Crkvu. I apostoli su raspravljali ko je prvi među njima. Sve je to ljudski i prirodno. Međutim: “Čovek snuje, a Bog odlučuje.” Tako će biti, uveren sam, i ovoga puta. U tome je lepota i sigurnost života u Crkvi Hristovoj – poručuje dr Ranković.
Prizivanje Svetog Duha
U javnosti se često čuje da se novi patrijarh bira “prizivanjem Svetog Duha”.
Hadži Marko Vujičić pojašnjava o čemu je reč.
– Reč je o delu arhijerejske liturgije u kome se uzima Trebnika – knjiga molitoslovlja, gde se čita molitva prizivanja Svetog Duha. Obično najmlađi vladika potom donese osvećenu vodu i Časni krst i onda svaki arhijerej prilazi da celiva krst, a zatim i da se bosiljkom kropi po glavi.
Uticaj politike
U domaćoj javnosti često se može čuti da izboru novog patrijarha često “kumuje” politika. Dr Ranković kaže da su moćni carevi i suvereni imali uticaj na izbor na tako važno mesto.
– Ali istorija crkve svedoči da je Duh Sveti koji obitava u crkvi, uvek imao presudan uticaj i “poslednju reč”, bilo preko cara, kralja, naroda ili politike. Bar takvo je viševekovno iskustvo Srpske pravoslavne crkve. Znatan broj srpskih patrijaraha ovenčan je svetiteljskim oreolom zbog svog visoko moralnog života, žrtve za svoj narod i mudrog rukovođenja crkvom. O tome u našem vremenu svedoči sveti i svetli lik patrijarha Pavla, koga je srpski narod još za života nazvao svecem koji hoda – pojašnjava dr Ranković.
