Međunarodni olimpijski komitet ima čast da objavi da će se 32. igre održati u Tokiju 2020, odzvanjale su reči odlazećeg predsednika svetskog olimpijskog pokreta Belgijanca Žaka Roga u hotelu Hilton u Buenos Ajresu 7. septembra 2013. Na oduševljenje japanske delegacije u velikoj sali, koju je predvodio Šinzo Abe, tadašnji predsednik Vlade Japana, Olimpijske igre su sa kongresa MOK u argentinskom glavnom gradu krenule ka prestonici Zemlje izlazećeg sunca prvi put posle 1964. godine (dvaput i u Atini, triput u Londonu, a Pariz 2024. i Los Anđeles 2028. takođe će treći put biti domaćini).
Tokio je bio među poraženim kandidatima četiri godine ranije na sesiji u Kopenhagenu, kada je smotra za 2016. pripala Rio de Žaneiru. U konkurenciji i s Madridom i Čikagom otpao je u drugom krugu glasanja. Za sledeće takmace imao je ponovo špansku prestonicu i Istanbul. Nije teško zamisliti kakav je bio osećaj Madriđana kad su im napori da prvi put dovedu Olimpijadu u svoju kuću opet pali u vodu…
Kandidaturu Tokija za 2020. podržao je i proslavljeni brazilski fudbaler Ziko, “beli Pele”, koji je igračku karijeru završio u Japanu, bio je selektor reprezentacije ove zemlje od 2002. do 2006, vodeći je i na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj u poslednjoj godini svog mandata. Povratak OI na Daleki istok trebalo je da Japancima ulije nadu i da polet posle nuklearne katastrofe u Fukušimi 2011, izazvane serijom snažnih zemljotresa. Abe je autoritetom državnika odagnao strahove MOK, jamčeći da je situacija pod punom kontrolom i da nesreća na tlu njegove zemlje nikako neće moći da ugrozi bezbednost olimpijaca.
S organizacionim komitetom Tokija je potpisan ugovor po kojem MOK ima pravo da oduzme Igre ukoliko se one ne održe 2020. Shodno svom statutu MOK može da ih otkaže “u slučaju rata, građanskih nemira ili bojkota” ili ako je “bezbednost učesnika ugrožena iz bilo kog razloga”. U ugovoru se ne pominje “odlaganje”…
Japanska neizmerna sreća je brzo minula, jer taj poslovični narod ne zna za ležanje na lovorikama i nema Ivkovu slavu. Pristupilo se izgradnji infrastrukture, koja je bila jedan od glavnih aduta kandidature u isticanju otvorenosti prema svemu novom i inovativnom.
Kad, u predvečerje Igara, olimpijski urok se ponovo nadvio nad Tokiom, koji je trebalo da bude domaćin 1940, ali je izbio Drugi svetski rat. Prošle godine, četiri meseca uoči predviđenog svečanog otvaranja, na snagu je stupila odluka o – odlaganju. Prvi put u modernoj olimpijskoj istoriji (od obnavljanja 1896). Virus korona nije dao da se Olimpijada održi kad je prvobitno trebalo pa je i ona doživela sudbinu minulog Evropskog prvenstva u fudbalu, a oba takmičenja, koja ruku pod ruku idu od 1960, održavaju se i prestupnoj godini. U normalne tokove vratiće se 2024, kad se Igre, dakle, sele u Grad svetlosti, a fudbalski Šampionat Evrope u Nemačku.
U prostoj 2021. Tokio je domaćin od 23. jula do 8. avgusta. Iako je u prvi mah odobreno da na borilištima prisustvuje makar i ograničen broj gledalaca, ali samo Japanaca (u martu saopšteno da neće moći publika iz inostranstva), presahla je i poslednja nada da će najveća svetska sportska smotra imati neposredne svedoke, za koje su, shodno epidemiološkoj situaciji, već bili pripremljeni posebni protokoli vladanja na tribinama (nema navijanja, bez kontakta sa sportistima…) Korona se nije predala. Tinja još i u Zemlji izlazećeg sunca.
Uprkos glasnim upozorenjima lekarske struke u Japanu da su i Olimpijske igre bez gledalaca rizične, plamen će biti upaljen na ceremoniji otvaranja između 20 i 23.30 po tokijskom vremenu, a 13-16.30 po našem. Da li je to igranje olimpijskom vatrom?
Srbija 97. u defileu
U svečanom defileu videćemo olimpijce 206 zemlje. Tradicionalno, Grčka kao postojbina igara ući će na novi Nacionalni stadion prva, a Japan kao domaćin poslednji. Srbija je 97. po redu. Našu trobojku, a nacionalne zastave prvi put će nositi po dvoje takmičara, imaće u rukama košarkašica Sonja Vasić, najbolja košarkašica nedavnog Evropskog prvenstva na kojem je Srbija trijumfovala, i Filip Filipović, koji s vaterpolo reprezentacijom brani olimpijski tron.
GLASANjE U KOPENHAGENU 2009. ZA 2016.
Rio 26 46 66
Madrid 28 29 32
Tokio 22 20
Čikago 18
GLASANjE U BUENOS AJRESU 2013. ZA 2020.
Tokio 42 60
Istanbul 26 49 36
Madrid 26 45
Nove discipline
Prvi put na olimpijskim igrama pojaviće se četiri sporta. To su karate (kate i borbe), sportsko planinarenje, surfovanje na talasima i skejt.
Neke postojeće discipline biće obogaćene. Recimo, uvodi se mešovita atletska štafeta 4×400, u stonom tenisu mešoviti dubl, a u biciklizmu BMX. U košarci je novina basket 3 na 3 i u muškoj i u ženskoj konkurenciji.
