Dok je artiljerija Hrvatske vojske 4. avgusta uveliko tukla vojne i civilne ciljeve, na svim radio i TV stanicama je počela da se emituje “Poslanica predsednika Hrvatske, Franje Tuđmana” srpskom stanovništvu:
” … Pozivam hrvatske građane srpske nacionalnosti, koji nisu aktivno sudelovali u pobuni, da ostanu kod svojih kuća, i bez bojazni za svoj život i svoju imovinu, dočekaju hrvatsku vlast, uz jamstvo da će im se dati sva građanska prava i omogućiti izbori za lokalnu samoupravu prema hrvatskom Ustavu i Ustavnom zakonu uz prisutnost međunarodnih promatrača…”
Među onima koji su poverovali ovim rečima je i danas 74-godišnji Dragoljub Čupković Čupe, jedan od osnivača SKD “Prosvjeta” u Kninu i dobitnik Plakete za značajan doprinos stvaranju dobrih međunacionalnih odnosa i kvaliteta suživota u gradu Kninu 2019.
– Knin je tog 5. avgusta 1995. pao bez otpora ili borbe. “Oslobodioci” su za dva dana u gradu ubili nekoliko svojih sunarodnika, a Srbi za četiri-pet godina postojanja Krajine – jednog. Zatim se počelo sa reprekusijama nad nehrvatskim stanovništvom. Cenu su naravno platili najviše Srbi. Počeli su da nas privode i hapse, ubijaju civile, a istovremeno i da pljačkaju stanove, radnje, oduzimaju stanarska prava… To ubijanje je potrajalo, posebno u ruralnim delovima oko Knina. “Hijene” su krstarile kako su htele. Jednostavno obučeš uniformu i sve ti je dozvoljeno jer vlast praktično uopšte nije reagovala na sve ove zločine – priseća se Čupković.
Među prvima je i sam prošao pravu golgotu, jer je tog 5. avgusta uhapšen, a zatim puna 104 dana držan u pritvoru na više lokacija, od Knina do Šibenika, i na svakom od tih mesta je mučen.
Kad su ga na kraju pustili, u selu Oton Bender kod Knina ga je dočekala srušena porušena kuća, a stan u gradu opljačkan. Od tada se preganja za hrvatskom državom da mu bar obnove tu porodičnu kuću. Taj proces i dalje traje… Kaže, položaj Srba je danas, 26 godina nakon “Oluje” samo na papiru bolje.
– Kod obolelih likova svaki Srbin je i dalje četnik ili potencijalni četnik. Ostatak Srba danas u Hrvatskoj, a kao nacionalna manjina, uživa “sva” prava ali “papirnato”. U državnim medijima skoro pa da se ne može čuti da i mi Srbi imamo nekih problema. Kada je reč o Kninu, položaj Srba je relativno povoljan, bez nekih većih sukoba i podela za razliku od drugih mesta u okruženju. Trenutno Kninom upravljaju obrazovani i mladi ljudi koji nisu opterećeni prošlošću, a problemi Srba se godinama ne menjaju, isti su. To su nezaposlenost, zaustavljen povratak naroda i obnova porušene imovine i odliv mladih u svet – objašnjava Čupković.
Zajednički spomenik
Na naše pitanje da li se nešto promenilo kada je reč o obeležavanju “Oluje”, odmahuje rukom.
– Jednostavno, Hrvati i Srbi potpuno različito doživljavaju taj događaj. Doduše, u nevladinim organizacijama se sve glasnije može čuti da bi taj dan trebalo da se obeleži izgradnjom spomen- mesta za sve žrtve “Oluje”.
Tužba protiv MPRI
Savo Štrbac ističe da je pred Federalnim sudom u Čikagu 2016, nagodbom okončan parnični postupak po tužbi krajiških Srba protiv konsultantske firme MPRI, odnosno kompanije koja je pravni naslednik. Tužba je podneta avgusta 2010. i to zbog naknade štete po osnovu saučesništva u genocidu.
– Vrednije od dobijenog novca u simboličnom iznosu je saznanje da je preko ovog postupka bar deo svetske javnosti upoznat s tragedijom Srba iz bivše RSK, kojoj su uveliko kumovale i američke organizacije poput MPRI. “Oluja” je stigla i pred Evropski sud za ljudska prava (ESLjP) pred kojim se vode sudski sporovi po tužbama oštećenih Srba protiv Hrvatske, koji su izgubili sporove pred hrvatskim sudovima ili smatraju da njena državna tela nisu sprovela efikasnu istragu povodom smrti njihovih rođaka civila, ubijenih za vreme ili neposredno nakon ove akcije – navodi Štrbac.
