U samo nekoliko dana avgusta 1995, iz današnje Hrvatske proterano je ili je “dobrovoljno” otišlo više od 200.000 njenih građana. Uoči datuma kada Srbija obeležava Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u akciji “Oluja”, a Hrvatska istovremeno slavi svoju istorijsku pobedu, sagovornici “Vesti” analiziraju sve bitne aspekte ovog događaja, ali i gde su krajiški Srbi danas, 26 godina kasnije.
– Nema gde nas nema, na sve četiri smo strane sveta. Najviše nas je u Srbiji, pa u Republici Srpskoj, a zatim nas najviše ima u Australiji, Americi… Svugde nas je, ali samo telima. Svi smo dušom i dalje u svojim kućama, u svom zavičaju – ističe Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono-informativnog centra Veritas.
Prema zvaničnim podacima, u akciji “Oluja” protiv 230.000 krajiških Srba, od kojih je 30.000 bilo u uniformi, angažovano je oko 200.000 vojnika, od kojih je direktno u operaciji učestvovalo 138.500 pripadnika HV-a, MUP-a i HVO-a.
– Ako se tome dodaju snage Armije BiH i NATO, agresora je bilo više nego stanovnika u Krajini, a odnos vojnika bio je najmanje sedam prema jedan – u korist agresora. Sa početkom napada, narod zapadne Krajine, njih više od 220.000, poučen “istorijskim iskustvom”, kreće u dotad najveću srpsku “seobu”, na istok braći po veri i naciji. I kad je prestao svaki otpor SVK, agresor je ubijao ljude koji nisu hteli ili mogli sa svojih vekovnih imanja, ali i one u izbegličkim kolonama, i do Une i preko Une, duboko na teritoriji tadašnje Republike Srpske – navodi Štrbac.
Milojko Budimir, generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske, ističe da je najveći broj Srba iz Hrvatske završio u Srbiji, a da u Hrvatskoj do danas nikada nije bilo ozbiljne namere da se ti izbegli – građani Hrvatske – vrate.
– Budući da do povratka u značajnijem broju nije došlo, mnogi su se ovde u Srbiji trajno integrisali, dok je jedan broj otišao u treće zemlje od Amerike do Australije. Vlada Republike Srbije kontinuirano radi na rešavanju problema lica koja su morala da napuste svoje domove tokom sukoba na području bivše Jugoslavije. Ali, i pored svih uloženih napora, izbegličko pitanje još nije zatvoreno. Činjenica je da su ostvareni veliki pomaci i značajan broj izbegličkih porodica ostvario je trajno rešenje i dobio pomoć u ekonomskom osnaživanju – ističe Budimir.
Prema studiji iz 2012. “Manjinski povratak u Republiku Hrvatsku – Studija otvorenog procesa”, koju je naručio UNHCR, a istraživanje obavili hrvatski istraživači, u Hrvatskoj je 2010. godine bilo registrovano nešto više od 130.000 povratnika srpske nacionalnosti, od kojih je u Hrvatskoj ostalo da živi oko 38 odsto, izvan Hrvatske oko 45 odsto, a oko 17 odsto ih je umrlo.
– Posle navedenog istraživanja, statistika povratka srpskih prognanika nije se popravila. Podaci Državnog statističkog zavoda RH, koji svake godine objavljuju podatke o migracijama stanovništva, pokazuju da se i dalje više iseljavaju nego što se vraćaju. A niko ne beži od dobrog. Povratnici teško dolaze do svojih prava kao što su obnova u ratu porušenih kuća, stambeno zbrinjavanje bivših nosilaca stanarskog prava, povratak zauzete imovine, penzija, štednih uloga, državljanstva… Pored toga, preti im se napadima na fizički integritet i imovinu, od kojih se neki i realizuju, a zaštita je vrlo slaba a često i nikakva. Izloženi su i strahu da će biti i procesuirani za ratne zločine, pošto taj proces, iako je prošlo 26 godina od rata, ne jenjava – nabraja Štrbac samo neke od ključnih problema onih Krajišnika koji su se vratili u Hrvatsku.
Tihi egzodus
Savo Štrbac ističe da se povratnici u Hrvatskoj svakodnevno suočavaju sa raznim problemima koji ih na kraju teraju u “tihi egzodus”.
– Taj proces nazivamo “tihim egzodusom” zbog toga što nije vidljiv kao onaj u avgustu 1995. koji se protegao od Knina do Beograda i Prištine. Ovaj se odvija svakodnevno – pojedinačno javnim ili privatnim prevozom i sa urednim papirima. Tako se obećanje o zaštiti manjinskih nacionalnih prava, data od hrvatskih zvaničnika prilikom ulaska Hrvatske u EU pre osam godina, pretvorilo u svoju suprotnost – srpska zajednica je postala još minornija, obespravljenija i napadanija – ističe Štrbac.
Govor brojki
– Procenjuje se da je oko 7.000 izbegličkih porodica i dalje u potrebi za trajnim stambenim rešenjem. Očekuje se da će njihove stambene potrebe biti rešene u narednom periodu. Postojeća situacija bila bi povoljnija da je Hrvatska pokazala više volje za rešavanje brojnih otvorenih problema. Za sve ovo vreme, svega 60.000 izbeglih se vratilo u Hrvatsku – napominje Milojko Budimir.
