Beskrupulozni diktator i danas, gotovo 70 godina nakon smrti, privlači pažnju i razbuktava maštu. Istoričar Valerij Malovani u filmu iznosi podatke o najmanje tri Staljinova dvojnika koji su se "koristili" za razne prilike.
Varlen Strongin, autor knjige o Staljinovim dvojnicima, tvrdi da je jedan od njih, izvesni Rašid, čak nastradao u fiktivnom atentatu. Druga dvojica su glumac Semjon Goljdštab i Jevsej Lubicki. Goljdštab se proslavio ulogama velikog vođe na filmu i pozorištu. On je, tvrdi Malovani, bio iskorišćen na sahrani Kirova gde je zamenio Staljina zbog dojave o novom atentatu. Glumac koji je umro 1971. godine nikada to nije potvrdio. Ali, najpoznatiji je navodno bio Lubicki koji je nakon Staljinove smrti prognan u pustare Kazahstana gde je doživeo duboku starost.
Krvava vladavinaStaljin poput nekih drugih državnika i diktatora još uvek fascinira svojom pojavom i brutalnom vladavinom, pa kako prolazi vreme, tako se šire misterije o njegovom životu. Nikad se nije sasvim razjasnilo koliko su mu ruke krvave. Ipak, u februaru 1989, dve godine pred slom SSSR, gruzijski istoričar Roj Medvedev objavio je istraživanje prema kome je Staljin odgovoran za smrt oko 20 miliona Sovjeta u raznim čistkama, dok je bar još toliko poginulo tokom Drugog svetskog rata. |
U filmu neki ozbiljniji ruski istoričari, poput poznatog Jurija Žukova, odbijaju i pomisao na dvojnike. Žukov kaže kako je Staljin, kao i svaki diktator, bio prilično paranoičan i sigurno nije koristio dvojnike.
– Staljin je voleo da sve ima pod kontrolom, a dvojnik bi mogao nešto da "lupi" ili bi ga neko mogao da iskoristi za svoje ciljeve – smatra Žukov.
– On nikome iz svojeg najbližeg okruženja nije sasvim verovao, a pogotovo toliko da im sam omogući da ga onda zamene dvojnikom – ističe istoričar Dmitrij Liskov.
Njihov kolega Anatolij Utkin kaže kako je nesporno da je Staljin, kao i neki drugi državnici poput britanskog ratnog premijera Vinstona Čerčila, imao dvojnike, ali samo da zavaraju trag neprijatelju, pogotovo tokom Drugog svetskog rata, ili da ga zamene prilikom nekih dosadnih protokolarnih dužnosti kao što je višesatno stajanje na hladnoći ili vrućini na tribini mauzoleja na Crvenom trgu tokom raznih parada.
– Priča da je u kovčegu dvojnik, a ne pravi Staljin traje još od sredine pedesetih, a prvi je to rekao Staljinov sin Vasilij koji je u pismu Mao Cedungu tvrdio da mu je otac zapravo otrovan i kremiran kako se ta "činjenica" ne bi utvrdila. Ali, to je glupost – kaže Žukov.
