Presedan prilikom izricanja presude generalu Ratku Mladiću predstavlja činjenica da se kazni doživotnog zatvora u potpunosti usprotivila predsedavajuća sudija Žalbenog veća Priska Matimba Nijambe.
Ona je, u opširnom, suprotnom mišljenju na ovakvu presudu, istakla da nakon argumenata odbrane, ali i predočenih dokaza, proces protiv generala Mladića treba da se ponovi ili da ovaj general, alternativno bude osuđen na 20 godina zatvora – kaznu koju je za ta krivična dela propisivalo nekadašnje jugoslovensko zakonodavstvo.
Sudija Nijambe je naglasila da je sud pogrešio kad je Mladića proglasio krivim za “genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH i terorisanje stanovništva Sarajeva snajperisanjem i granatiranjem, 1992-95”.
– VRS pod Mladićevom komandom u Srebrenici u julu 1995. nije počinila genocid nad muslimanskim muškarcima, niti prisilno premestila žene, decu i starce – zaključila je ona posle analize dokaza.
Iako nesporno prihvata da je u Srebrenici, koju je 11. jula 1995. osvojila VRS, bilo “osvete i ubistava ratnih zarobljenika”, sudija Nijambe, kao i odbrana smatraju da su počinioci bili lokalni Srbi, pripadnici MUP RS i “odmetnuti pripadnici bezbednosne linije VRS”.
To su “učinili u vreme kad Mladić nije bio u tom području, protivno Mladićevim naređenjima i bez njegovog znanja”, napisala je Nijambe u mišljenju suprotnom zaključku većine.
Bezbednosni oficiri VRS imali su, po njoj, posebnu liniju komande koja je mogla isključiti Mladića.
– Bez ijednog direktnog naređenja i bez direktnih dokaza koji bi Mladića povezali sa bilo kojim ubistvom, raspravno veće je počinilo svoju najtežu grešku – smatra Nijambe.
Njen stav je i da, dok je bio u Beogradu u vreme streljanja zarobljenika, od 14. do 16. jula 1995, Mladić nije komandovao VRS.
Po mišljenju sudije Nijambe, to što je Mladić u Beogradu pristao da omogući da Crveni krst pristupi zarobljenicima u Srebrenici ne može biti dokaz “bilo kakvog zločinačkog udruženja u cilju istrebljenja, a kamoli genocida nad istim osobama”.
Ona je ocenila i da je Mladić pogrešno osuđen i kao protagonista sveobuhvatnog udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bio progon Muslimana i Hrvata sa velikog dela teritorije BiH radi ostvarivanja srpske dominacije.
– Postoje direktni dokazi da Mladić nije imao tu zločinačku nameru, a to su njegova naređenja da VRS poštuje Ženevske konvencije i sporazume o prekidu vatre, kao i zapisi u njegovoj ratnoj beležnici – naglasila je Nijambe.
Jedan od najboljih pravnika u Zambiji
Sudija Priska Matimba Nijambe rođena je 1951. godine u Zambiji i važi za jednog od najboljih pravnika u ovoj zemlji, ali i stručnjak za ljudska prava zbog čega je u više navrata bila angažovana od strane UN. Dugo godina je bila član vrhovnih sudova Zambije i Zimbambvea, a u Hagu je bila angažovana u procesima za krivična dela počinjena u Ruandi.
Ona je i 2012. takođe usprotivila svoje mišljenje o događajima u Srebrenici 1995. izneto u prvostepenoj presudi Zdravku Tolimiru, nekadašnjem pomoćniku komandanta za obaveštajno-bezbednosne poslove Glavnog štaba VRS. Tolimir je zbog zločina u Srebrenici osuđen na doživotni zatvor, a Nijambe je u suprotnom mišljenju navela da je ubistvo muslimana u ovom gradu bilo delo “male grupe individualaca koji su radili bez odobrenja i u tajnosti”.
