Po rečima autorke, studija je nastala s ciljem da skrene pažnju javnosti na fenomen beskućništva i podstakne društvene aktere kao što su mediji, nevladine organizacije i donosioce odluka na zajedničko delovanje u postizanju održivog rešenja, piše ”Danas”.
”Pokušala sam da iza popisnih podataka dođem do marginalizovanog pojedinca i načina na koji je moguće izvršiti njegovu integraciju u društvo. Ljudi koji pripadaju kategoriji beskućnika osećaju se odbačenim, stigmatizovanim i kriminalizovanim od većine što ih dodatno isključuje iz zajednice”, rekla je Bobićeva.
Kako je ukazala, primarni beskućnici žive i po 10 godina na ulici.
”Pojam beskućnika obuhvata one koji nemaju adekvatan krov nad glavom, izvore prihoda kao i korisnike prihvatilišta, svratišta i sigurnih kuća, istakla je Bobićeva. Publikacija pokazuje da je najveći broj beskućnika registrovan u Beogradu i iznosi nešto više od 7.100 lica. Prednjače gradske opštine Novi Beograd (1.575), Palilula (1.025) i Čukarica (755). Među beskućnicima broj muškaraca i žena je skoro podjednak. Najmanje beskućnika registrovano u Vojvodini. U Novom Sadu ih ima 623, a u Nišu 775”, istakla je ona.
Prosečna starost beskućnika je 38 godina, prosečna starost žena koje pripadaju ovoj kategoriji stanovništva je 39,5 godina, a muškaraca 36,7 godina. Pomoćnik direktora Republičkog zavoda za statistiku Zoran Jančić rekao je da je publikacija "Beskućnici" jedna od prvih koja taj fenomen obrađuje u celini, a na osnovu popisnih podataka.
”Autorka je analizirala socioekonomske, demografske i druge karakteristike te kategorije stanovništva, pružajući na taj način osnov za kreiranje adekvatne politike koja će se baviti njihovim položajem”, ocenio je Jančić.
