Istraživanje koje su sproveli institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", Medicinski fakultet, Republički zavod za statistiku i Udruženje građana "Delpas" pokazuje da najviše kalorija dnevno unosi visokoobrazovano gradsko stanovništvo starosti od 20 do 44 godina.
Vođa projekta Gordana Ristić kazala je da rezultati pokazuju da stanovništvo unosi mnogo više masti (41 odsto) nego što preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (30 odsto), ali da je unos belančevina i ugljenih hidrata u preporučenim okvirima.
Ona je kazala da je preporuka SZO da se dnevno konzumira najmanje dva litra tečnosti, dok stanovništvo u Srbiji dnevno pije oko litar vode i kroz druga nealkoholna pića unosi oko 400 mililitara tečnosti, "pa često osećaj žeđi meša sa glađu".
Ona je kazala da stanovništvo u Srbiji tri do četiri puta nedeljno jede meso, a da gojazni ljudi sada češće biraju piletinu, što pokazuje da svest o važnosti pravilne ishrane raste i dodala da pojedini ispitanici jedu ribu jednom mesečno, ali i nikada.
Ristić je kazala da ispitanici ne unose dovoljno voća, odnosno unose čak do tri puta manje od preporučene količine SZO, dok su od povrća najpopularniji krompir, pasulj, kupus i crni luk. Ona je istakla da trećina ljudi, i to uglavnom mlado gradsko stanovništvo, jede lisnato testo koje ima visoki sadržaj masti i oko 69 odsto ljudi jede beli hleb, dok SZO preporučuje dnevni unos 250 grama crnog ili integralnog hleba.
Profesor Medicinskog fakulteta Miloš Maksimović kazao je da ljudi u Srbiji do 14 sati dnevno provode u stanju mirovanja u kome skoro da nema energetske potrošnje i da je najčešća fizička aktivnost odraslog stanovništva transport od kuće do posla. On je kazao da je preporuka SZO da se zdravi ljudi oko 22 minuta dnevno bave umerenom fizičkom aktivnošću rekreativno, a da se intenzivnim vežbama bave oko 75 minuta nedeljno.
