Nemački investitori su u Srbiji prisutni pune dve decenije, a sa oko dve milijarde evra dosadašnjih ulaganja Nemačka je najveći bilateralni trgovinski partner Srbije, kaže za “Vesti” Udo Ajhlinger, predsednik Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore (AHK Srbija) i generalni direktor CEO Siemens Srbija.
On ističe da pandemija koronavirusa nije sprečila nove investicije, a da komora na čijem je čelu i dalje organizuje spajanje poslovnih partnera. Ajhlinger je u Beogradu boravio i od 2002. do 2005. godine i sada uočava poboljšanja u opštem kvalitetu života u našoj zemlji. Naš sagovornik otkriva i da je suprugu upoznao u srpskoj prestonici, govori gde voli da izlazi sa porodicom i koja su mu omiljena jela.
Nemačka već godinama investira u Srbiju, koliko je nemačkih kompanija u Srbiji, koliko su uložile i koliko je radnika u njima našlo svoje uhlebljenje?
– Nemački investitori prisutni su u Srbiji pune dve decenije, a trenutno ovde posluje skoro četiri stotine nemačkih kompanija koje zapošljavaju oko 67.000 ljudi. Nemačka je do sada uložila oko dve milijarde evra u Srbiju, najveći je bilateralni trgovinski partner vaše zemlje, a ukupna trgovinska razmena do novembra 2020. godine iznosila je 4,8 milijardi evra.
Jasno je da pandemija koronavirusa ima veliki uticaj na ekonomije svih zemalja. Koliko to utiče na sadašnje i buduće nemačke investitore u našu zemlju?
– Uprkos krizi izazvanoj pandemijom koronavirusa, Srbija i dalje privlači strane investitore. Direktne strane investicije između januara i avgusta 2020. godine iznose 1,66 milijardi evra, objavila je Centralna banka Srbije. Oko dve trećine investicija je iz zemalja EU, a većina iz Nemačke. Ove godine je i nemačka kompanija Brose započela nove investicije u Srbiji. Druge kompanije, poput SMP, najavile su dodatna ulaganja. SMP želi da zaposli oko 450 ljudi na novoj lokaciji u Ćupriji od juna 2021. godine. Dakle, možemo da zaključimo da su, uprkos pandemiji, nemačko-srpski ekonomski odnosi nastavili da se dobro razvijaju. Dodatna mogućnost za unapređenje odnosa ogleda se u uspostavljanju lanaca dobavljača među srpskim preduzećima budući da značajan broj nemačkih kompanija, usled pandemije, razmatra premeštanje svojih proizvodnji iz geografski udaljenih zemalja u Evropu. Srpske kompanije pokazale su se kao pouzdane i fleksibilne, a što je najvažnije, isporučuju visokokvalitetnu robu i usluge po konkurentnim cenama.
Koje privredne delatnosti su najzanimljivije za nemačke privrednike?
– Privredni sektori u Srbiji koji su najprivlačniji za nemačke privrednike jesu metaloprerađivački sektor, sektor energetike, farmacija, građevinski sektor, industrija nameštaja i drvna industrija, sektor prerade i proizvodnje materijala od plastike. Takođe, moram da istaknem da je IT sektor u Srbiji jedan od ključnih nosilaca privrednog razvoja zemlje i kao takav je naravno veoma privlačan za Nemce jer prepoznaju konkurentnost domaćeg IT sektora na međunarodnom tržištu. Konačno, sektor informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji beleži kontinuiran rast, uz gotovo duplo veći izvoz od uvoza.
Nemačko-srpska privredna komora je organizovala i spajanje poslovnih partnera, pa su predstavnici nemačkih firmi dolazili ovde da traže svoje dobavljače? Koliko je to uticalo na nemačka ulaganja u Srbiju?
– Nemačko-srpska privredna komora, predstavništva nemačke privrede u zemljama Zapadnog Balkana (AHK), kao i nemačko Udruženje za upravljanje materijalima, uvoz i logistiku (BME e.V), već sedmu godinu zaredom organizuju regionalni B2B projekat “Nemačka inicijativa za pronalaženje dobavljača u državama Zapadnog Balkana”. Cilj projekta je da nemačke firme pronađu proizvođače iz traženih privrednih oblasti u Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana. Koncept projekta bazira se na B2B – matchmaking mehanizmu. Zainteresovane nemačke kompanije dolaze pretežno iz metaloprerađivačkog sektora, dobavljačkog sektora za auto-industriju, sektora prerade i proizvodnje materijala od plastike. U 2020. učestvovalo je više od 30 nemačkih kompanija, iz regiona Zapadnog Balkana učestvovale su 154, samo iz Srbije 52 kompanije koje su predstavile svoje poslovanje potencijalnim nemačkim partnerima. Održano je ukupno 340 B2B sastanaka. Verujem da ove konkretne cifre i podaci govore više od pukih prognoza.
Vi ste i generalni direktor kompanije Siemens u Beogradu, a na tu funkciju ste imenovani pre pet godina. Zanimljivo je da ste u periodu između 2002. i 2005. godine takođe radili u Srbiji? Koliko vam je značio povratak u Beograd?
– Bilo mi je veliko zadovoljstvo da se vratim u Srbiju i započnem novu fazu u profesionalnoj karijeri na čelu kompanije CEO Siemens Srbija. Više od 130 godina Siemens je pouzdan partner Srbiji i srpskom razvoju i predstavlja ključnog igrača u svim oblastima svog poslovanja u energetici, industriji, saobraćajnoj infrastrukturi i medicini. Vidim veliki poslovni potencijal na ovom tržištu što potvrđuje i veliki broj kompanija koje dolaze u Srbiju. Posle pet godina od povratka mogu da kažem da je kompanija ostala fokusirana na nastavak investiranja, poslovni rast i zapošljavanje. Najbolji primer je Siemens Mobilitdž fabrika u Kragujevcu koja je nedavno isporučila gradu Bremenu u Nemačkoj prvi tramvaj, dug 37 metara, u potpunosti sklopljen i proizveden u Srbiji. Ovo je prvi u nizu od još 46 Avenio tramvaja proizvedenih u Srbiji koji će svoje mesto naći na ulicama Bremena, a verujem i u ostalim najmodernijim gradovima Evrope.
Šta se izmenilo u Beogradu od te, sada već daleke, 2002. godine?
– Za razliku od prvog boravka u Srbiji, ovaj put moj život je upotpunjen prisustvom članova porodice – supruge Jelene, koju sam upoznao upravo u Beogradu i sina Luke. Kada je reč o životu u Srbiji, primetio sam poboljšanja u njegovom opštem kvalitetu. Polazeći od običnih stvari kao što su kultura u saobraćaju, kultura hrane i vina. Pre, sada već 20 godina, saobraćaj je bio veoma loš, ljudi su vozili nepažljivo. Pešaci su trčali kada su prelazili ulicu. Sada se u mnogome vidi napredak, u načinu ponašanja, više je poštovanja, poštuju se pravila. Takođe, ljudi voze mnogo bolje automobile što ukazuje i na rast standarda stanovništva. Infrastruktura je mnogo bolja. U centru se svuda nalaze kamere. To ne znači samo veću kontrolu već i veću bezbednost. Srbija je poznata po dobroj hrani i restoranima, ali promena u odnosu na pre par godina su brojni lokalni proizvođači.
Na koja mesta vi i vaša porodica volite da izlazite?
– Vikendi su obično rezervisani za porodicu, a najčešće ih provodimo u Surduku. To je mesto gde svi zajedno uživamo u šetnji pasa pored reke, održavanju bašte i popravkama stvari u dvorištu i kući. U periodu pre korone, rado smo posećivali sa prijateljima restorane ili u neku dobru vinariju kojih Srbija ima mnogo.
Koja su vam omiljena srpska jela i da li slušate srpsku muziku? Koja vam je omiljena pesma ukoliko je imate?
– Iskreno, veliki sam ljubitelj srpske kuhinje, a posebno kuvanih jela koji se jedu kašikom, tako da ne mogu da kažem da imam omiljeno jelo. Kod kuće se, zajedno sa suprugom Jelenom, uglavnom prilagođavamo ukusima koje diktira sin Luka. Kada je reč o pesmama, kao i u kuhinji, i ovde postoje brojni uticaji iz drugih kultura. Ono što mi se izuzetno dopada da ovde i mladi ljudi znaju napamet sve domaće pesme stare 30 godina. Moj osećaj je da poznavanje pesama govori i o identitetu jednog naroda kao i o činjenici da sa puno emocija ih pevate. To mi se izuzetno dopada.
Kućerak u Sremu
U jednom intervjuu ste rekli da volite da provodite vreme u svojoj maloj kući u Sremu na obali Dunava. Da li je još uvek tako?
– Ako izuzmemo prethodnu godinu dana koja je bila veoma specifična,. vreme u kojem živimo nameće veoma brz tempo zbog brojnih obaveza. Mislim da je važno da svaki čovek ima svoju malu oazu odakle crpi energiju. Za mene je to moj kućerak u Sremu, kako se ovde kaže. Ujedno je taj kućerak bio mesto gde smo proveli veći deo izolacije tokom korone, a kada je čovek u dodiru sa prirodom, jednostavno je sve malo lakše.
Ekonomija i korona
Da li će nam 2021. godina biti ekonomski bolja i kakva su vaša očekivanja?
– Ove godine se očekuje da će se srpska ekonomija vratiti na nivo pre krize. Presudni faktor za to biće, kako će se država nositi sa trećim korona talasom i kojom brzinom će se odvijati vakcinacija stanovništva. Jačanje međunarodnih odnosa snabdevanja postaje vrlo značajno. Međutim, to zavisi od ekonomske situacije u Evropskoj uniji. Dakle, u ovom trenutku još je neizvesno govoriti o bilo kakvim ekonomskim prognozama. Ali, svakako je izvesno da će nemačke kompanije nastaviti da ulažu u Srbiju.
Dijaspora povezuje dve zemlje
U Nemačkoj radi veliki broj državljana Srbije. Koliko je to čvrsta spona između dve zemlje i osnova za još jaču ekonomsku saradnju?
– Srpska dijaspora u Nemačkoj je dobro integrisana zajednica koja svakako doprinosi unapređenju bilateralnih odnosa dve zemlje.
Deo svetske mreže
Nemačko-srpska privredna komora (AHK Srbija) pripada sistemu nemačkih spoljnotrgovinskih i industrijskih komora sa 140 kancelarija u 92 zemlje širom sveta. Još od osnivanja tadašnje Delegacije nemačke privrede u Srbiji i Nemačko-srpskog privrednog udruženja 2001. godine, nudi brojne interesantne usluge. AHK Srbija zvanično je osnovana 14. aprila 2016.godine.
