Za samo tri meseca ove godine, u porodičnom nasilju u Srbiji stradalo je čak deset žena! Samo tokom deset dana februara su ubijene četiri, a krvava statistika pokazuje da je u odnosu na isti period 2022. broj ubistava ove godine skočio za neverovatnih 350 odsto. Zbog toga su nevladine i druge organizacije tražile izmene Krivičnog zakonika i aktivniju ulogu države.
Ubistva koja uglavnom počine bračni ili vanbračni partneri vrlo su surova. Poslednje u crnoj statistici je prebijanje na smrt mlade majke petoro dece u Jagodini. Nju je zverski udarao po licu i telu čovek s kojim je bila u emotivnoj vezi. Pre toga su u Pirotu lisice na ruke stavljene ubici koji je bivšoj partnerki pucao u glavu u pešačkoj gradskoj zoni. U Donjem Tavankutu 45-godišnji muškarac je ubio 20 godina stariju partnerku i njeno telo zakopao u pod sobe. U Grockoj je mladi policajac ubio 20-godišnju suprugu s kojom je bio u procesu razvoda, pa sebe, a u Beogradu je otkriveno ubistvo i samoubistvo vanbračnih partnera.
Gluve za pretnje
Rastanak i ljubomora su, kako za “Vesti” objašnjava Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće, najčešći motivi ubistva žena.
– Činjenica je da ubice prethodno vrlo često prete partnerkama rečima: “Ubiću te”, “Odrobijaću te”… One te pretnje ne shvataju ozbiljno, odnosno ne prihvataju da mogu biti žrtve i da će te porodične svađe na kraju biti kobne po njih – kaže Vesna Stanojević.
Prema njenim rečima, žene koje žive sa nasilnikom često misle da je on u dubini duše dobar čovek i da je to bio samo trenutak, pa tako verovatno ne prepoznaju da do najgoreg ishoda može da dođe. Rastanak kao razlog za ubistvo je, kaže sagovornica “Vesti”, čest slučaj. Kao primer navodi ženu iz Grocke koju je suprug, inače policajac, ubio kada je otišla da se sa njim dogovori oko razlaza.
– U njegovom slučaju je bes zbog ostavljanja bio okidač koji je odveo u tragediju. U Srbiji je sramota biti ostavljen muškarac. On nije mogao da prihvati da ga je supruga napustila. Javila se sramota i osećaj da manje vredi jer je ostavljen – ukazuje Vesna Stanojević i savetuje da žene nikada ne govore unapred partneru da ga ostavljaju i da će se razvesti, već da nađu najbezbolniji način kako se ne bi suočile s njegovim gnevom.
Još gore u provinciji
Patološka ljubomora je, prema njenim rečima, takođe čest uzrok.
– Neophodna je prevencija, ali ne znam da li je to dovoljno da se smanji nasilje, a nemoguće je potpuno ga sprečiti. Odnosno, zbog čega ovi muškarci idu u najstrašniji oblik nasilja, a da niko od nas ne zna prethodno da su oni skloni tako nečemu. Obično slušamo da su bili dobri ljudi, dobre komšije – navela je ona i ukazala da se žrtve plaše da prijave nasilje jer ne znaju kako će nasilnik reagovati kada sazna da je ona zatražila pomoć.
Vesna Stanojević smatra da su žene osnažene da prijave nasilje, ali to očigledno nije dovoljno.
– Važno je praviti razliku između Beograda i ostalih krajeva Srbije. Mnogo je teže prijaviti nasilje i opstati u maloj sredini gde se svi znaju i gde se često dešava da je policija u dobrim odnosima s nasilnikom – ukazuje Stanojevićeva uz napomenu da je saradnja Sigurne kuće s drugim državnim organima dobra.
Žrtve po polu
Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, kaže da nema dileme da je ovo posebna vrsta nasilja i da je tako treba i tretirati.
– Reč je o ženama žrtvama nasilja koje su ubijene zato što su – žene. Muškarci smatraju da su njihovo vlasništvo i da imaju pravo čak i da je ubiju – kazala je ona i naglasila da je važno da “stvari nazovemo pravim imenom, iako to suštinski nije rešenje problema”.
Krvavo tromesečje
Godišnje u Srbiji od ruke partnera strada oko 30 žena. Prema podacima koji se uglavnom pronalaze u medijima, u 2021. su ubijene 23 žene. Isto toliko je stradalo do sredine avgusta naredne 2022, a do kraja te godine 26. Već prvo tromesečje 2023. godina ukazuje da bi saldo na kraju mogao da bude katastrofalan.
Ženski zahtevi
Na nedavnom protestu Nijedna više – stop femicidu, povodom rasta broja ubijenih žena u Beogradu, traženo je formiranje nezavisnog tela za borbu protiv femicida, kao i da femicid postane posebno krivično delo i da se tretira kao teško ubistvo. Bilo je i zahteva za pooštravanje uslova za dobijanje oružja i adekvatnu i kvalitetnu procenu rizika kada žena prijavi nasilje. Učesnice skupa su uzvikivale: “Ženska revolucija”, “Nasilnike u zatvore”, “Nijedna više”, “Vaš sram, naš bol”… Na transparentima koje su nosile pisalo je, između ostalog, “Koja je sigurna?”, “Skoro svaki femicid je mogao biti sprečen”, a na jednom od njih su bila ispisana imena svih žena ubijenih prošle godine.
