U Srbiji oko 14 odsto stanovništva, preciznije 850.000 odraslih ljudi, nema završenu osnovnu školu iako je ona po zakonu obavezna.
Istovremeno, diplomu stečenog srednjeg obrazovanja u našoj zemlji nema svaka peta osoba.
Poražavajući je i podatak da je u Srbiji 2,68 odsto stanovništva bez školske spreme, 11 odsto sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem, a 20,76 odsto sa osnovnim obrazovanjem, dok je nepismenih skoro dva odsto (1,96).
Profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu i andragog Katarina Popović kaže za “Blic” da iz godine u godinu sve veći broj ljudi nema osnovno obrazovanje, a tome u prilog ide i činjenica da imamo trećinu stanovništva koje ima maksimalno osnovnu školu dok srednju školu nije ni pokušalo da upiše.
– Ta statistika se na prethodnom popisu i nešto poboljšala. Ukupan broj kompletno nepismenih se čak i smanjio, ali to nije ni za kakvu utehu. Sam broj ljudi koji nisu donekle završili osnovnu školu je ogroman, ali broj onih koji su maksimalno završili osnovnu školu, kada saberete podatke o stanovništvu koje ima maksimalno osnovnu školu je negde ispod 34 odsto – kaže ona.
Prema njenim rečima, andragozi takve ljude svrstavaju u funkcionalno nepismene koji mogu da odu u krajnost, odnosno u potpunu nepismenost.
– To znači da u grupi imate one koji bukvalno ne znaju da napišu jednu rečenicu, oni koji mogu da pročitaju krupne naslove ili da prate tursku ili špansku seriju, pa do onih koji mogu da se snalaze u svakodnevnom životu, ali sa veštinom pismenosti nisu vladali u dovoljnoj meri da unaprede kvalitet svog života, jer recimo ne mogu da pročitaju uputstvo za lek, što mislim da je zabrinjavajuće – priča Popović.
Prema pojedinim istraživanjima povodom Međunarodnog dana pismenosti, Srbija je u 20. vek ušla sa skoro 80 odsto nepismenih, da bi se taj broj između dva svetska rata smanjio na 50 odsto.
U periodu socijalističkog režima taj procenat je dodatno smanjivan, ali ni ta država nije obraćala pažnju na onaj deo stanovništva koji je napuštao osnovnu školu, a koji su činili pretežno Romi i seoska populacija.
Takođe, krio se i procenat dece sa posebnim potrebama i ona nisu slata u školu, pa su faktički ostajala, naročito ona koja nisu u porodicama intelektualaca, bez ikakvog obrazovanja.
