“U slučaju rata, Rusija bi kao od šale potopila NATO brodove”

pixabay.com

Jačanjem prisustva ratnih brodova necrnomorskih NATO zemalja u Crnom moru taj vojni blok demonstrira svoju dominaciju u tom regionu i želju rukovodstva Alijanse da neutrališe uticaj i superiornost Rusije u toj oblasti, koji je povećan nakon povratka Krima u sastav Ruske Federacije, kažu ruski eksperti.

Ruski vojni zvaničnici su u više navrata upozoravali da vojno prisustvo NATO-a u Crnom moru značajno jača, navodeći da je ukupna dužina boravka ratnih brodova Severnoatlanske alijanse od januara do septembra povećana za 33 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U 40 odsto slučajeva ti brodovi su opremljeni visokopreciznim oružjem velikog dometa – jedan od njih je američki nosač „Frenklin Ruzvelt“ koji može da bude naoružan sa 90 krstarećih raketa „tomahavk“.

Pritisak na Rusiju

Eksperti ističu da NATO na taj način pokušava da izvrši pritisak na Rusiju, demonstrirajući svoju moć. Drugi važan cilj NATO-a je vođenje obaveštajnih operacija protiv ruskog Krima i ruskog juga. Alijansa pokušava da locira ruske objekte, da utvrdi na kojim frekvencijama rade veze za komunikaciju, navigacioni sistemi, sistemi za elektronsko ratovanje itd. I treći cilj je uvežbavanje, simulacija napada na Rusiju, jer brodovi kao što su britanski „Dragon“ i drugi američki razarači naoružani su krstarećim raketama „tomahavk“.

– Ove godine se povećao intenzitet aktivnosti NATO avijacije nad Crnim morem, nedaleko od naših teritorijalnih voda – avioni B52 su doleteli i iz pravca Ukrajine u pratnji ukrajinskih lovaca, kao i iz Rumunije. Ove godine su veoma aktivni i britanski ratni brodovi, a takođe i njihova avijacija. Pritisak na rusku mornaricu, pilote i vojne snage koje su stacionirane na Krimu raste. NATO jasno pokazuje povećano interesovanje za taj region – kaže za Sputnjik ruski vojni ekspert Vasilij Dandikin.

Ekspert napominje da je sve počelo posle „krimskog proleća“, nakon što se Krim vratio u sastav Rusije, što je Rusiji dalo stratešku prednost u Crnomorskom regionu. NATO i, pre svega, Amerika računali su na prebacivanje svojih brodova u Sevastopolj, ali im to nije uspelo.

– Smatrali su to određenim izazovom od strane Rusije. Započelo je jačanje njihovog grupisanja i stalno uplovljavanje brodova necrnomorskih zemalja NATO-a u Crno more… Zvanično, razlog povećanog prisustva je podrška ukrajinskoj mornarici. Oni stalno učestvuju u manevrima, kao što su „Morski povetarac“, a broj vojnih vežbi čak i raste. U Crnom moru se pojavljuju zemlje koje su daleko od tog regiona, poput Kanade i skandinavskih zemalja. Čak je i ove godine, uprkos kovidu 19 i svim ograničenjima, ovde došao prilično velik broj NATO brodova – kaže za Sputnjik ruski vojni ekspert Vasilij Dandikin.

Poslednji slučaj ulaska ratnih brodova necrnomorskih zemalja u Crno more zabeležen je u nedelju, kada je u te vode uplovio britanski torpedni razarač „Dragon“. Ruski Nacionalni centar za odbranu je saopštio da se njegovo kretanje odvija pod budnim okom Crnomorske flote.

Konvencija iz Montrea – glavobolja za NATO

Dandikin podseća da je boravak borbenih brodova necrnomorskih zemalja u Crnom moru vremenski ograničen u skladu sa Konvencijom Montre iz 1936. godine. Stoga je ta Konvencija danas prepreka za NATO – da nije ovog dokumenta, američki i britanski ratni brodovi mogli bi stalno da borave u Crnom moru.

Značaj te konvencije, između ostalog, zasniva se na tome da garantuje slobodan prolaz civilnih brodova kroz Crno more u mirnodopskom vremenu i ograničava prolaz ratnih brodova necrnomorskih država. Prema toj Konvenciji, zemljama koje ne izlaze na Crno more nije dozvoljeno da u crnomorskom regionu svoje brodove drže duže od 21 dana. Pored toga, postoje ograničenja i kada je reč o tonaži i broju ratnih brodova necrnomorskih država – ne više od 30 hiljada tona i devet brodova. To znači da ni jedan nosač aviona ne može ući u Crno more, s obzirom da oni teže od 45 do 100 hiljada tona.

Takođe, prema Konvenciji iz Montrea, Turska ne sme na svoju ruku da zatvori crnomorske moreuze – Bosfor i Dardanele – sve dok ne stupi u rat sa određenom zemljom. Za vreme rata, u kome Turska ne učestvuje, moreuzi moraju biti zatvoreni za prolaz ratnih brodova svake zemlje koja učestvuje u ratu.

Među zemljama –članicama Severnoatlanske alijanse postoje i zemlje koje imaju izlaz na Crno more, a to su Turska, Rumunija i Bugarska.

Međutim, eksperti navode da rukovodstvo Alijanse i SAD ne zadovoljava prisustvo turske flote u Crnom moru, s obzirom da odnosi Ankare i Vašingtona nisu baš najbolji u poslednje vreme i da Turska nije spremna da se povinuje direktivama NATO-a i Amerike.

– Turska kao crnomorska država, kao članica NATO-a, može u Crnom moru da boravi koliko god hoće i da pošalje brodova koliko hoće. Turska je uvek učestvovala u svim NATO crnomorskim manevrima. Bugarski i rumunski brodovi takođe na nešto pretenduju u crnomorskom regionu. Po mom mišljenju, rumunska flota biće jača od ukrajinske. Imaju brodove pristojnog deplasmana. I Bugari sada streme ka modernizaciji, jačanju flote u skladu sa svojim mogućnostima. Što se tiče drugih zemalja, to su, pre svega, Amerikanci koji guraju nos u sve. Kažeš – NATO, a misliš – Amerika. Ali da bi pokazali da nisu sami, njihove razarače obično prate Britanci, Francuzi, Holanđani, Danci, Norvežani i Kanađani – kojekakve ’sluge“. Oni u Crnom moru nastavljaju strategiju koju sprovode u Mediteranu i smatraju da je Crno more takođe operaciona zona Šeste flote – kaže Dandikin.

Ruski vojni eksperti ističu da Rusija ima sve mogućnosti da obuzda ove aktivnosti Severnoatlantskog saveza, a to čak priznaju i u Americi. Američki vojni ekspert Lajl Goldstejn je još ranije ocenio da ratni brodovi NATO nemaju nikakve šanse protiv Rusije u Crnom moru i da bi ih ruska flota bez većih problema uništila snage NATO na samom početku konflikta.

On je zaključio da je dobro što konvencija iz Montrea ne dozvoljava da američki nosači aviona prolaze kroz Bosfor i Dardanele, jer da mogu da uđu u Crno more – uništile bi ih ruske podmornice, raketni sistemi, raketni čamci i pomorska avijacija sa protivbrodskim raketama „Kinžal“.

Dandikin takođe ističe da je Rusija spremna da odgovori na svaku pretnju, uključujući i jačanje prisustva ratnih brodova NATO-a u Crnom moru.

– Za Rusiju to nije razlog za dovlačenje dodatnih brodova, a osim toga, tako imamo na kome da odradimo akcije na vežbama. Naši obalski sistemi, ratni brodovi i podmornice spremni su za svaku pretnju. Iako nisu priznali Krim ruskim, oni znaju da je Crnomorska flota u stanju borbene gotovosti i da ne smeju da zavire u naše teritorijalne vode. Ipak, postoji osećaj poštovanja prema našim mornarima. Ali situacija je prilično alarmantna i ne samo ovde nego i na Arktiku, Baltiku i Tihom okeanu. Naša flota je u stanju borbene pripravnosti, a Crno more je jedan od najvažnijih pravaca za nas – zaključio je Dandikin.

Jačanje prisustva ratnih brodova NATO-a u Crnom moru vojni ekspert Vladimir Ovčinikov vidi kao „pokazivanje mišića“ i vojno-politički demarš Alijanse.

– Nije bitno koliko je tamo flota i iz kojih zemalja – to je demonstracija zastave. Ranije su mačevima udarali o štit, a sada na ovaj način pokazuju svoju snagu. Oni u Crnom moru sprovode izviđačke aktivnosti. Sa trenutnim nivoom razvoja oružja, tamo šta god da uđe biće momentalno potopljeno, tako da to nije nikakva pretnja za Rusiju. U slučaju rata, čak i bez upotrebe ratnih brodova, samo obalski sistemi i avijacija mogu sve te brodove odmah da potope. Ovo što se događa je vojno-politički demarš NATO-a. Rusija samo treba da planira šta da radi s njima u slučaju rata. Cilj nam je da utvrdimo razmere pretnje i isplaniramo odgovor – zaključio je Ovčinikov.