Najmlađa folklorna grupa pobrala je aplauze publike

U nedelju, 28. avgusta, održan је veliki narodni skup – Deveti ”Obrovačko-Bukovački sabor”.

Svečanost je upriličena na crkvenom imanju u Rosmoru kod Liverpula, povodom manastirske Slave Velike Gospojine u manastiru Krupa, u Dalmaciji, kod Obrovca.

Velikom godišnjem, a sada već i tradicionalnom okupljanju Srba iz Krajine, započetom pre devet godina u organizaciji zavičajnog Udruženja ”Obrovačko­Bukovačkog sabora“ iz Sidneja, odazvao se veliki broj vernog naroda i gostiju, ne samo iz Krajine, već i iz svih krajeva bivše države, koje je život odveo širom sveta, pa i u Australiju.

Bilo je lepo videti toliki broj ljudi, što znači da dolaze, ne samo radi tradicije okupljanja i proslavljanja, već i zbog privrženosti veri, svojoj crkvi, а posebno svom manastiru.

Sabor je započeo lomljenjem slavskog kolača. Časni oci su osveštali slavsko žito, slavsku trpezu, presekli kolač i čestitali slavu domaćinima.

Potom je sabor otvorio sekretar udruženja Mišo Gnjatović, koji se osvrnuo na ulogu i značaj našeg najstarijeg i najzapadnijeg manastira s one strane Drine, kroz njegovu istoriju.

– Manastir je sagrađen pre nešto više od sedam vekova ili tačnije 1317. godine, za vreme blagorodne dinastije Nemanjića i svetog kralja Milutina. Drevna Krupa, biser pravoslavlja, bila je i ostala simbol srpskog trajanja i opstanka Srba na tim nemirnim severnodalmatinskim prostorima i svedok vekovne istorije našeg naroda – kazao je Gnjatović.

U nastavku izlaganja, sekretar se osvrnuo i na rad zavičajnog udruženja, koje je osnovano u čast i slavu manastira Krupe, a sa ciljem obnove zavičajne tradicije, običaja i duhovnosti.

– I što je najvažnije, da to pokušamo da prenesemo na potomke ovde u rasejanju, kako ne bi zaboravili korene i poreklo i da ne izgube svoj nacionalni identitet – istakao je Mišo Gnjatović.

Sekretar Udruženja Mile Gnjatović

Pored zavičajnog, udruženje ima i humanitarni karakter, јег učestvuje u mnogobrojnim dobrotvornim akcijama i donacijama, kako u otadžbini tako i ovde. U ovom kratkom periodu doniralo je preko 60.000 dolara.

Dolazak na ”Obrovačko-Bukovački sabor” je nešto što se ne propušta, jer to je mesto gde se gosti dočekuju bratskom dobrodošlicom, starim bukovačkim običajima i širom otvorenih vrata.

А sve to uz bogatu trpezu na kojoj su se našli domaći specijaliteti: jagnjeće i praseće pečenje, domaća pršuta, ćevapi, lovački kotlić, kiseli kupus, domaći kolači, a posebna atrakcija bio je vo na ražnju, čiji je donator Dragana Karna iz Echo Cafe u Liverpulu.

Saborovanje je nastavljeno bogatim kulturno-zabavnim programom, uz nastup folklornih grupa Krug i KUD Karađorđe iz Liverpula, a učestvovao je i poznati sidnejski glumac Sergej Kožul.

Domaćin slave bio je Mirko Pupovac, a sledeću jubilarnu, desetu, preuzeo je Zoran Milanko.

Na opšte zadovoljstvo prisutnih, za dobro raspoloženje pobrinuli su se naši estradni umetnici Slavče Dinić i Radmila Misić.

Iz organizacionog odbora poručuju da su na radost i zadovoljstvo svih nas neizmerno zahvalni svima koji su nesebično uložili svoj trud i napor da saborovanje protekne uspešno, kao i svim prijateljima i gostima koji su svojim dolaskom učinili domaćinima veliku čast i zadovoljstvo za pamćenje.

Svima njima organizatori su se zahvalili uz poruku: “Vidimo se dogodine!”

Glumac Sergej Kožul na sceni
Kolo u punom zamahu
Kad zapevaju Krajišnici: Aco Veselinović, Đoko Maričić, Goran Novaković i Marinko Pozder

Zahvalnice

Organizacioni odbor sabora je za dugogodišnju uspešnu saradnju, nesebičnu pomoć i izuzetan doprinos u radu Udruženja dodelio zahvalnice Crkvi Sv. Luke u Liverpulu, Folklornoj akademiji Krug na čelu sa koreografom Goranom Nikolićem, pesniku Асi Tadiću, zatim Zoranu Golubu iz Golub’s Grocery, Dragani Karna iz Echo Cafe i Đuki Lulić iz Kola srpskih sestara.

Voditelj Sabora Peđa Mrkela sa dobitnicima priznanja

Krajiška znamenja

Pored tople dobrodošlice i zdravice, učesnike je na bini sačekalo i znamenje iz starog kraja.

Sve ono što Bukovčani nose u srcu i duši: ikona Presvete Bogorodice, drvena stolica i stoci – tronošci, bukare za vino, litra, dvolitra, damižana, peka i masa, te narodna nošnja iz kraja i crvena dalmatinska kapa.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here