Ko je došao na prvi Festival zahvalnosti koprivi (žari) i narodni vašar, održan nedavno na obali Drine, u etno-selu Sunčana reka u Gornjoj Koviljači kod Loznice, imao je ne samo šta da vidi već i da popije i okusi. Više od stotinu izlagača zauzelo je štandove na Šotrinoj, Bibinoj i plaži Vrtovi sunca, a brojni posetioci su pažljivo razgledali, zapitkivali, probali ponuđeno i pazarili šta im srcu drago.
Vreme je bilo kao naručeno, za dobru atmosferu pobrinuo se pesmom akustični ansambl Boemi, a igrom Kulturno-umetničko društvo Jadranče iz Jadranske Lešnice. Organizator Zoran Mirković, vlasnik Sunčane reke, hteo je da se ovakvim skupom oduži koprivi koju su naš narod, prabake i bake vekovima koristili kao lek i hranu, a to se radi i danas, kao i da podseti na vreme vašara ili panađura kada su se ljudi okupljali i družili.
Na štandovima, od kojih su neki bili od bala slame, bilo je svega i svačega, meda i drugih pčelinjih proizvoda, raznih vrsta rakija i likera, ručnih radova, narodnih nošnji, ručno rađenih kolevki od pamučnog konca, sapuna od goveđeg loja i palminog ulja, odeće od pustovane vune. Zatim slatko od kupine, jagode, dunje, pa i od gljiva, šljiva, sok i sirup od koprive od koje su se na više mesta kuvale čorbe ili pravile pite, projare.
Kako je rekla Biljana Bojinović, jedna od organizatorki festivala, odziv izlagača, ali i posetilaca nadmašio je sva očekivanja i za prvi put više su nego zadovoljni.
– Izlagača ima iz Krupnja, Šapca, Malog Zvornika, Osečine, Valjeva, Bačke Palanke, Kragujevca, sela Zlakuse kod Užica, Bijeljine, Zvornika, Dvorova. Mnogo je i posetilaca koji zaista imaju šta da vide, a najvažnije je da su svi dobro raspoloženi i da je kiša rešila da nas zaobiđe. Sada ćemo videti šta je dobro, šta može bolje pa da naredne godine naš festival bude još uspešniji – kaže ona između dva odgovaranja na telefonske pozive.
Neki su došli samo da pokažu šta rade, a neki, bogami, da probaju i nagradu da osvoje za svoje umeće jer je festival bio i takmičarskog karaktera, birani su najbolje jelo od koprive i najlepša rukotvorina. Na svakom koraku bilo je interesantnih stvari, a na kraju je stručni žiri proglasio pobednike takmičarskog dela festivala. Dragica Janković iz Osečine imala je najbolju čorbu od koprive, a jelek koji je izradila Marijana Milošević iz Jadranske Lešnice pobednik je među rukotvorinama i one su dobile po 300 evra, dok je posebna nagrada od 100 evra, za najlepše postavljenu trpezu, pripala Udruženju Beli anđeo.
Prvi festival posvećen koprivi bio je vrlo uspešan, opšta je ocena, niko se nije ”ožario”, ali su se svi lepo proveli, družili i iz Sunčane reke vratili nasmejani. Što bi se reklo, bilo je prvo pa muško, a na organizatorima je da dogodine ovaj skup bude još bolji. Ako bude upola ukusan kao čorba od žare, nema brige.
Gužva za sir
Velika gužva bila je kod Aleksandra Tadića iz Donjih Bukovica kod Valjeva koji se bavi proizvodnjom polutvrdih dimljenih sireva.
– Jeste, ovde može da se degustira sir pre kupovine. Tu su sirevi u kojima su tucana paprika, peršun, suva šljiva, susam, beli luk i svakako kopriva. Sve radim na porodičnom gazdinstvu gde prerađujemo mleko od naših krava. Puno ljudi se interesuje i pazari naše sireve – kaže on pa nastavi da uslužuje kupce.
Svega od meda
Meda i svega od meda bilo je kod Nade Žujović iz Valjeva koja pravi i likere sa medom, ali je tu i zimnica, slani i slatki program, sve što vešte ruke mogu da naprave.
– Prvi put smo ovde, super je organizovano, domaćini su gostoljubivi, vreme lepo, kao i sam ovaj prostor pored Drine. Videćemo kakvo će biti interesovanje posetilaca, ali je za sada sve dobro – kaže Nada.
Sve zdravo i prirodno
Užurbano i živo bilo je kod štanda Gljivarskog društva “Ljubomir Vuksanović Barle” iz Banje Koviljače. Predsednica Dragica Zarić objašnjava da spremaju starinsku čorbu od koprive po receptu iz ratnih vremena.
– U našem kotliću pored obavezne koprive ima povrća, pirinča, začina koji su mala tajna, mesa nema. Potrebno je da se čorba krčka jedno dva sata na vatri, ali je zato fantastična i vrlo zdrava. Naravno tu je i naš gljivaš-gulaš, sa desetak vrsta šumskih gljiva, a spremili smo i mafine sa koprivom, bez glutena, koji je u obliku pečurke ili deteline sa četiri lista. Sve zdravo i prirodno – veli ona nasmejano.
Po bakinom receptu
Nedaleko od gljivara je još jedno veselo društvo, Udruženje žena Beli anđeo iz Dvorova kod Bijeljine. Predsednica Radinka Todić kaže da idu na mnoge slične skupove, a prvi put su u Sunčanoj reci.
– Kuvamo čorbu po receptu moje bake i tu ima svega, žare, mesa, začina i takva je da ti pamet stane. Kuvamo i gulaš u kome je kopriva, pravimo pitu od koprive, a na našem štandu su ručni radovi i različiti stari eksponati. Torbe za hleb stare po 100 godina, a najstarija je ova ovde, korišćena na Glamoču kojoj je vek i po. Čorbu kuvamo po receptu moje bake i tu ima svega, žare, mesa, začina i takva je da ti pamet stane – kaže dok objašnjava šta se to još sve kod njih može videti.
