Ž. Marković
Početak berbe: Grožđe je ove godine baš slatko

U čast grožđa, vina, vinograda i početka berbe i ove godine je organizovana tradicionalna kulturno-zabavna manifestaciju Krajinska berba, 21. na Rogljevačkim pivnicama. Negotinska Krajina je poznata po gajenju grožđa, proizvodnji vina, nalazi se na vinskim putevima Srbije, pa je i ovogodišnja Krajinska berba privukla veliki broj posetilaca i učesnika koji čuvaju tradiciju i narodno stvaralaštvo ovog kraja. Bila je ovo nova prilika da posetioci degustiraju najbolja vina iz okoline Negotina.

Organizatori ove manifestacije, u cilju promocije vinogradarske tradicije su Udruženje za negovanje etno-nasleđa i razvoj ruralnog turizma Rogljevačke pivnice, Mesna zajednica Rogljevo i Turistička organizacija Opštine Negotin. Pokrovitelji su Opština Negotin, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, a podršku u realizaciji Krajinske berbe pružili su projekat EU za kulturno nasleđe i turizam koji finansiraju EU i Vlada Nemačke, a sprovodi GIZ, nemačka organizacija za međunarodnu saradnju.

Kao nekad: Devojke bosim nogama muljaju grožđe

Ovogodišnju Krajinsku berbu svečano je otvorio Darko Čirišanović, sekretar Skupštine opštine Negotin i prigodnim rečima pozdravio prisutne.

– Tradicionalno se na početku septembra okupljamo na Rogljevačkim pivnicama da bismo na svečan način obeležili početak berbe u Negotinskoj Krajini. Ovo jedinstveno mesto, kakvog nigde nema više na svetu okupilo je danas brojne ljubitelje božjeg nektara, kulturno-istorijskog nasleđa i narodnog stvaralaštva u čast nadaleko poznatog krajinskog vina. Želim da pozdravim sve učesnike ovogodišnje Krajinske berbe, organizatore i posetioce. Drago mi je što mogu da primetim da se godinama ova manifestacije razvija. Živeli – poručio je Čirišanović.

Protojerej stavrofor Trandafir Janković sa domaćinima Milićima

Imanje na dedovini

Po običaju je, pre početka kulturno-umetničkog programa, povorka učesnika i gostiju obišla vinograd porodice koja je domaćin, ove godine je to familija Milić iz Rogljeva. Na čelu povorke bio je protojerej stavrofor Trandafir Janković.

– Mi se ovde u Rogljevu bavimo vinogradarstvom i seoskim turizmom od davnina, preuzeli smo sin i ja od pokojnog supruga. Ovo je njegova dedovina i nastavljamo da se bavimo vinogradarstvom. Današnji obred je početak berbe i utiče na dobar rod vinograda. Obred poštujemo godinama, drago mi je da smo danas mi domaćini i verujem da će i sve ostalo proteći u najboljem redu – izjavila je Miljana Milić, ovogodišnja domaćica manifestacije.

Zdravica o Rogljevu: Dragoslav Stanisavljević Persinac

Po završetku berbe, u centru Rogljevačkih pivnica, priređen je program, a najveća atrakcija bile su devojke koje su u drvenim bačvama bosim nogama muljale grožđe. U programu su učestvovali etno-grupe Gergina i Zlatovez, hor Walaćia, kulturno-umetnička društva “Dimitrije Belivakić” iz Bukovča, Polet iz Kladova i Zestrea Gugulanilor iz Karansebeša u Rumuniji, kao i zdravičar Dragoslav Stanisavljević – Persinac rodom iz Čubre, koji je izgovorio zdravicu “Oj Rogljevo krajinski biseru”, koju je lično napisao.

Veterani KUD “Dimitrije Belivakić” iz Bukovča

Sve za uživanje

Barbara Radosavljević, organizator ispred Udruženja Rogljevačke pivnice zadovoljna je lepim vremenom koje omogućilo da dođe velik broj gostiju iz svih krajeva Srbije.

– Bogat program, izuzetno vino, tradicionalna hrana, sve za uživanje. Zahvalila bih ispred našeg udruženja svima koji su došli u ovakvom velikom broju, kao i Mesnoj zajednici Rogljevo, koja nam pomaže u svemu ovome. Mogu da kažem da sam ponosna što sam iz ovog sela i ponosna sam na sve ove ljude sa kojima zajednički guramo da ovo danas ovako izgleda. Mi rastemo iz godine u godinu, hvala bogu. Puno mi je srce kad vidim toliko mladih ljudi ovde, kako u publici tako i na bini. Ovu manifestaciju pravimo baš zbog naše omladine, jer to je naša budućnost, da mladi ostaju ovde, da se družimo i da čuvamo našu tradiciju i naše pivnice – izjavila je Barbara.

Ljubiša i Lena iz Kladova

U centru Rogljevačkih pivnica priređena je izložba vina, suvenira i prezentacija starih zanata, a posetioci su bili u prilici da degustiraju tradicionalne specijalitete koje će pripremiti meštani i seoska turistička domaćinstva. Organizovana je izložba mozaika akademske slikarke Vasilise Janojkić koja se nedavno doselila u Rogljevo i izložba fotografija Dragoslava Ilića, na kojima su stare kuće koje danas većinom ne postoje. Posle nastupa folklornih ansambala usledili su koncert Dragice Radosavljević Cakane i žurka koju je priredio di džej Siki Afteršok.

Lepotice su dobile i prigodne poklone

Najlepše beračice

Po tradiciji izabrana je i najlepša beračica među 22 takmičarke. Titulu najlepše ponela je Marija Jojkić (22) iz Kladova, prva pratilja je Natalija Marinović (17) iz Negotina, a druga Katarina Mihajlović (27). Najšarmantnija beračica je Marina Mrinković (24) iz Jabukovca, a nagradu je dobila i najmlađa učesnica Krajinske berbe Lenka Petković (6) iz Rogljeva. Za najlepšu isnostranu učesnicu manifestacije izabrana je Marija Anesija Rusnak (17) iz Karansebeša.

Marija Jojkić, članica KUD Polet, je nedavno i na manifestaciji u Bugarskoj izabrana za najlepšu učesnicu.

Izvorni zvuci: Etno-grupa Gergina

Vlaške pesme

Etno-grupa Gergina je već redovan učesnik Krajinske berbe.

– I ove godine učestvujemo na Krajinskoj berbi, odabrali smo četiri izvorne vlaške pesme jer želimo da prikažemo publici izvornost i bogatstvo naše vlaške narodne muzike – kaže za “Vesti” Siniša Čelojević, predsednik etno-grupe Gergina.

Hor Wallachia je prvi put nastupio na ovoj manifestaciji.

– Velika mi je čast i zadovoljstvo što sa horom Njallachia u okviru Gradskog horskog ansambla “Mokranjac” iz Negotina učestvujemo na ovoj veličanstvenoj manifestaciji. Prvi put smo ovde i oduševljeni smo organizacijom i prijemom. Publika je divno prihvatila naše pesme, to je nešto inovativno što radimo, a izvodimo srpske i vlaške pesme – kaže Dragana Marinović Simonović, rukovodilac Gradskog horskog ansambla “Mokranjac”.

KUD Polet

Gosti iz Kladova

– Rado smo se odazvali na poziv organizatora ove prelepe manifestacije i došli smo da damo svoj doprinos kako bi Krajinska berba bila još privlačnija posetiocima. Nadamo se da će publika uživati u našim nastupima kao i svuda gde naše društvo zaigra. Danas igramo Igre iz okoline Niša, okoline Crne Trave i Vlaške igre – izjavila je Zorica Aćimović umetnički direktor prve postave KUD Polet iz Kladova.

Jovanka i Dragoljub Bubulović

Da pomogne i dijaspora

Među posetiocima je bilo i više povratnika iz dijaspore, pa smo zatekli članove familije Dinulović iz Mokranja, koji su radili u Frankfurtu, Bubuloviće iz Jabukovca, koji i danas deo godine provedu u Švajcarskoj, Spasiće koji su se iz Beča vratili u rodno Veljkovo i druge.

– Bili smo više puta na ovoj manifestaciji, ali danas smo posebno zadovoljni jer ćemo, pred svega moći da uživamo i ukoncertu Dragice Radosavljević Cakane. Izuzetan sam ljubitelj vina i rakije. Timočka Krajina je poznata po izuzetno kvalitetnom vinu još iz bivše Kraljevine Jugoslavije. Imamo zdravu i nezagađenu sredinu i šteta bi bilo da ovo ponovo ne zaživi, a verujem da će dijasporci iz ovog kraja da nešto pokrenu u ovom divnom mestu – kaže Dragoljub Bubulović rodom iz Jabukovca koji sa suprugom Jovankom deo godine provede u Breganconi kraj Lugana.

Aleksandar Danilović iz Rogljeva, penziju je takođe stekao u Švajcarskoj.

– Pratim Krajinsku berbu još od 2002. godine kada prvi put organizovana. Ovde sam rođen i drago mi da naše selo bar za vreme manifestacije oživi, ima puno gostiju i nadam se da su zadovoljni prezentacijom naših vina – kaže Danilović.

Jedna od obnovljenih pivnica

Bogata ponuda turistima

Rogljevačke pivnice datiraju iz druge polovine 19. veka, a smatra se da ih je bilo i u 18. Zamišljene su kao kamen kuće u kojima vino treba da odmara i gde vinari borave samo onoliko koliko je potrebno da grožđe pretvore u božji nektar. Tako je bilo nekada.

Danas su selo Rogljevo i Rogljevačke pivnice, koje su nešto malo iznad sela, mesto gde turisti mogu i da se odmore, gde mogu da uživaju u prirodnim lepotama ovog kraja, dobroj hrani, dobrim vinima i drugim proizvodima od grožđa, rakiji i proizvodima od meda. Vino se danas proizvodi u 30-ak pivnica, a u njima sve češće noćivaju brojni gosti iz zemlje iz inostranstva. Domaćini koji su obnovili proizvodnju grožđa uz vino sada nude i smeštaj gostima uz tradicionalnu hranu iz domaće kuhinje i suvenire.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here