Kod manastira Svetog velikomučenika Lazara u modričkoj Dugoj njivi na Trebavi obeležene su 32 godine od probijanja Koridora. U manastirskoj crkvi služena je sveta arhijerejska liturgija, usledila je litija oko hrama, a ispred spomen-obeležja služen je pomen poginulim borcima koji su životima platili pobedu u jednoj od najčasnijih i najhumanijih bitaka koje je vodila Vojska RS u odbrambeno-otadžbinskom ratu.
Posle 42 dana blokade između zapadnog dela RS i istočnog dela RS i Srbije, 14. juna 1992. počela je vojna operacija probijanja Koridora. Ona je pod komandom generala VRS Momira Talića trajala do 28. juna kad je probijen Koridor i spojena dva dela RS. U toj bici za život, poginulo je 855 boraca VRS, 14 pripadnika MUP RS i 19 pripadnika MUP i Vojske Republike Srpske Krajine.
Prethodno su Hrvatska vojska i HVO zauzele Modriču, čime je Krajina bila odsečena od Srbije i sveta. Samo dan ranije posebnom rezolucijom SB UN zabranjeni su letovi iznad BiH. Uz nedostatak lekova i hrane u Krajini, nestalo je i kiseonika u KC Banjaluka, a kako nije mogao da bude dopremljen iz Srbije, 12 beba je izgubilo život.
To su sve bili razlozi odluke da se krene u probijanje “Koridora života”, kako je nazivan taj prostor kroz Posavinu od Krajine do Srbije.
Na spomen-obeležje venac su položili predsednik RS Milorad Dodik i premijer Radovan Višković, a crvene ruže delegacije opština i gradova i predstavnici Vlade Srbije. Osnovna poruka obraćanja zvaničnika na Trebavi je bila da je Koridor života najblistavija i jedna od najznačajnijih pobeda VRS i da negujući sećanje i izražavajući pijetet prema svim poginulim borcima pokazujemo da njihove žrtve nisu bile uzaludne.
RS je probijanjem Koridora postala celovita, a život u miru uz napredak su pokazatelj opravdanosti borbe za slobodu, koju treba čuvati. Sa skupa je poslata i poruka da su Srbija i Srpska povezane višestrukim vezama i da politička rukovodstva deluju jedinstveno u nameri da se živi u miru i obezbedi ekonomski rposperitet.
Veterani i deca zajedno
Na okupljanju na Dugoj njivi najbrojniji su bili pripadnici ratnih jedinica iz Prijedora. Pažnju su privukli veterani sa zastavama, u istim majicama, kao i učesnici “Marša 12 kilometara za 12 beba” u kome je bilo dece, omladine i odraslih. Veterani, invalidi i poklonici i čuvari tradicije oslobodilačkih ratova, iz mnogih opština ovog regiona, takođe su bili prisutni.
NIŠTA RUSOFILI BLEBETANJEM NEĆETE PROMENITI!!!SRBIJA JE U EVROPI U EU MEĐU SVOJIMA!!!
ŽIVELA AMERIKA, EVROPSKA UNIJA, SRBIJA I UKRAJINA U EU!
ISTINA SE NE MOŽE MENJATI, ONA JE UVEK ISTA.
MI SRBI SMO U EU! SVI SRBI ZNAJU, EVROPA JE NAŠA KUĆA, U TO NEMA SUMNJE A I MI SRBI SMO NJENI UKUĆANI.
SRBIJA JE NA ZAPADU, U EVROPI, U EU, MEĐU SVOJIMA, SVOJOM BRAĆOM ! ŽIVELA EVROPA! ŽIVELA AMERIKA! ŽIVELA SRBIJA, EVROPSKA NATO SRBIJA, ŽIVELA EVROPSKA UNIJA SA SRBIJOM U NJOJ.. EVROPSKA NATO SRBIJA, KONAČNO SVOJA NA SVOME MEĐU SVOJIMA. ONI KOJI NE VOLE NAŠ ZAPAD TREBA DA BOJKOTUJU ISTI, TAKO ŠTO ĆE ISTOK PODRŽATI UNIŠTAVAJUĆI (CEPAJUĆI) NAŠE ZAPADNE EVRE I DOLARE A TRAŽITI PLATU U RUBLJAMA I JUANIMA, TRAŽITI POSAO NA ISTOKU U rUSIJI I kINI I NARAVNO sEVERNOJ kOREJI, GDE SE RADNIČKA PRAVA VEOMA POŠTUJU. A I SVE OSTALO LOŠE ZAPADNO,OD AUTOMOBILA,GARDEROBE, TEHNIKE,,,, MENJATI ZA BOLJE ISTOČNO. PATRIOTE, POZOVITE ROĐAKE PATRIOTE DA SA NAŠEG ZAPADA IDU DA RADE NA ISTOK, DA SE KOD NAS NE MUČE RADEĆI ZA BEZVREDNE PRLJAVE EVRE I DOLARE I DA VIŠE DOPRINOSE VOLJENOM ISTOKU…ŽIVELA EVROPSKA NATO UKRAJINA!!! USKORO SAMO EVRO I U SRBIJI!!!
NE MOŽEMO MI SRBI DA ODNESEMO SRBIJU SA ZAPADA IZ EVROPE I EU NA ISTOK ALI MOŽE DA SE ODSELI (ODNESE SEBE) ONAJ KOME SE TO NE SVIĐA!!! SRBIJA JE SRCE EVROPE! ŽIVELA EVROPSKA SRBIJA!!!