Škole u Srbiji prijavile su 570 situacija vršnjačkog nasilja školskim upravama, odnosno Ministarstvu prosvete, iako su prošle godine đaci veći deo nastave pratili onlajn.
Od početka ove godine na adresu Ministarstva prosvete stiglo je 212 prijava situacija takozvanog trećeg nivoa nasilja. U najvećem broju slučajeva reč je o fizičkom ili kombinovanom (verbalnom, psihološkom i fizičkom) nasilju, kaže docent dr Snežana Vuković, šefica Odseka za ljudska i manjinska prava Ministarstva prosvete.
Više od 90 odsto prijava i obaveštenja odnosi se na slučajeve vršnjačkog nasilja, dok je znatno manji broj prijava za nasilje koje je počinio zaposleni nad učenikom ili obrnuto, navodi ona. Osim toga, u poslednje dve godine učestalije su prijave koje se odnose na digitalno i porodično nasilje.
Na pitanje ko su najčešće žrtve vršnjačkog nasilja u školi i da li su na meti češće dečaci ili devojčice, dobri ili lošiji učenici, odnosno mlađi ili stariji đaci, dr Vuković kaže da se ne mogu posebno izdvojiti grupe učenika prema određenim karakteristikama u odnosu na njihovu ulogu u nasilnoj situaciji.
„Vršnjačko nasilje je nezavisno od pola i socijalnog statusa, jer je nasilno ponašanje promovisano kao način rešavanja problema u društvu, a ponekad se čak i afirmativno prikazuje kroz medijske sadržaje. Broj prijava koje ustanove obrazovanja i vaspitanja dostavljaju poslednjih godina je veći“, kaže dr Vuković.
Prema njenim rečima, ne može se samo na osnovu statističkih podataka govoriti o porastu nasilja u školama, izolovanog u odnosu na druge faktore rizika u društvu u celini, kao ni o tome da su oblici nasilja sada drugačiji, jer Ministarstvo prosvete insistira na tome da takve situacije učini vidljivijim i transparentnijim.
„Situacija sa pandemijom korone uticala je na povećan stres, kome su bili izloženi porodice i deca. Prijave digitalnog nasilja su neznatno učestalije, a ono je specifično zbog same prirode medija kojima se informacije brzo i masovno prenose. Budući da se ovo nasilje neretko dešava u periodu kada deca nisu u ulozi učenika, veoma je važna saradnja sa porodicom i drugim institucijama u zaštiti dece“, naglašava naša sagovornica.
Dr Snežana Vuković dodaje da Ministarstvo prosvete realizuje niz programa koji se odnose na osnaživanje dece da postanu aktivni građani sa pravim vrednostima tolerancije i humanizma. Znajući da je porodica najvažnija karika u vaspitanju dece, resorno ministarstvo pruža joj podršku kroz razne programe.
„Mediji i rijaliti programi svakako mogu negativno da utiču na razvoj dece, ali ako porodica neguje prave vrednosti i ima svoje mehanizme zaštite, negativni uticaji neće ostaviti veliki trag. Ulažući napore u sprečavanje svih oblika vršnjačkog nasilja, ministarstvo nastoji da radi i sa učenicima i sa porodicama. Osim toga, u saradnji sa međunarodnim partnerima razvijali smo različite programe, s posebnim fokusom na prevenciju i zaštitu od svih oblika nasilja“, navodi dr Vuković, piše „Politika“.
