Vredne donacije dobrih ljudi iz naše dijaspore ponovo su, poslednjih dana aprila, stigle u Rašku oblast i na sever Crne Gore, ovoga puta u Novi Pazar, na Rogoznu, Pešter i u okolinu Rožaja. Radovali su se stari, bolesni i siromašni od kojih su neki već godinama štićenici našeg Humanitarnog mosta i briga dobrih ljudi i naših čitalaca sa raznih strana sveta.
Usamljena i bolesna
Starica Vasvija Suljević živi u novopazarskom naselju Hadžet i sama, bolesna i bez ikakvih prihoda, u trošnom i hladnom kućerku, brine o teško bolesnom(hendikepiranom) sinu Mirsadu. Zahvaljujući pomoći iz dijaspore, zimu je provela sa obezbeđenim ogrevom. Donacija od 100 evra, koja joj je upravo pristigla od porodice Destanović iz Dortmunda, omogućiće joj da Mirsadu kupi potrebne lekove i nabavi najosnovnije namirnice.
– Mnogo nam znači ova i svaka druga pomoć, jer dolazi u trenutku kada u kući nismo imali ni dinara. Hvala puno dobrotvorima, Bog neka ih čuva i nagradi. Hvala puno porodici Destanović, sreća neka ih prati – poručuje starica i napominje da joj pomoć povremeno stigne od humanitarca Hida Muratovića i od dobrih komšija iz naselja Hadžet, ali i drugih humanih Novopazaraca.
– Da nije sevapa i ljudi koji znaju šta je muka i nevolja, Mirsad i ja bismo se smrzavali, a možda bismo i gladovali. Hvala bogu to se ove zime nije desilo – dodaje starica.
Vrednu pomoć od 200 australijskih dolara, koju je iz dalekog Perta poslala porodica Jović, poreklom iz Bosne, dobile su i siromašne majka i ćerka Ratka i Slobodanka Đorđević iz zabitog i siromašnog sela Cvrnje na Rogozni, u kome je ostalo još samo nekoliko žitelja. One su tek od pre tri godine počele da dobijaju za sada retku i skromnu, a za njih veliku pomoć naših čitalaca. Donacija iz Australije stigla im je u pravom trenutku kad je, kako kažu, svega ponestalo. Obnoviće zalihe najpotrebnijih namirnica, izmiriće deo duga za struju, kupiće najpotrebnije lekove… U zabitom planinskom selu i nemaštini u kojoj jedva opstaju svaka pomoć im je zlata vredna.
Skupi lekovi
Hvala puno zemljacima iz Švajcarske, njihova pomoć stigla nam je u “minut do dvanaest”. U kući više nismo imali ni kilogram brašna, nedostajali su nam i neki skupi lekovi. Zahvalni smo im do neba. Kupićemo namirnice i najpotrebnije lekove. Da nije ovako dobrih ljudi ne bismo mogli da se prehranimo i preživimo sve nedaće koje su nas snašle – priča Ramo Seferović i nada se da ga i u narednom periodu dobrotvori neće zaboraviti.
Nova kuća
– Dobri ljudi meni su produžili, a mom Ismetu olakšali život. Pomogli su nam pre četiri godine i da sagradimo novu kuću. U novom domu, sa kupatilom i novim nameštajem, bespuće, nemaština, bolest i neizvesnost lakše se podnose. Bogu se molim da još malo poživim kako bih što duže bila uz mog teško bolesnog sina Ismeta. I mi se nadamo da nećemo pasti u zaborav i da će dobrotvori i ubuduće, kao i u proteklih pet godina, biti uz nas – ističe starica Emina Amčović sa Peštera.
