Mo je mesto čuveno po boju na Marni 1914. godine, herojskoj ratnoj epizodi u kojoj su svoju ulogu imali i svi tadašnji taksisti Pariza. Oni su, na poziv u pomoć, prevezli do bojišta ljudstvo i sve ostalo potrebno za borbu i pobedu.
PonosCeremoniji je prisustvovao i predsednik Skupštine srpske dijaspore Francuske Siniša Blagojević, kao i Petar – Pepi Petrović, jedan od naših najodanijih negovatelja uspomena iz Prvog svetskog rata.
Pepi je doveo svoju naslednicu kćerkicu Katarinu (10) i uzbuđeno je rekao: "E, koliki sam ponos osetio znajući da su naši preci još onda ugradili kamen temeljac u slobodu Evrope!" |
Kao vid svedočanstva, na livadi na kojoj će niknuti Muzej izloženi su primerci tih taksija, a sve pod jarbolima zastava zemalja saveznika, pobednika, ali i onih poraženih, jer je želja da istorija pomiri sudbine uz poruku: "Nikad rat, uvek mir".
Mesto gde počinje da se gradi Muzej nadvisuje monumentalni spomenik, koji je 1932. Amerika poklonila Francuskoj, a na kojem piše:
"Ovde ponovo govore nemi glasovi herojskih sinova Francuske koji su se odlučili na sve i sve dali u danu smrtne opasnosti, odbili neprijateljsku bujicu i impresionirali svet svojom hrabrošću i vernošću". Te reči ovde se odnose na sve borce, među kojima su i Srbi.
Dekor ove svečanosti predstavljale su i uniforme zemalja učesnika rata, njihovo oružje i neophodni rekviziti, što je činilo pokretni i živi muzej, za fotografisanje dostupan svima.
Dok su govornici evocirali uspomene, opisivali bitku na Marni, na ekranu su promicale slike sa fronta, ponavljano je da se na sećanjima mora graditi budućnost, a projekat gradnje Muzeja nazvan je "humanom namenom" u kojoj će se preplitati porodične i nacionalne istorije. Na naš ponos, ime Srbija spominjano je među prvima, a velika je šteta što dosad za Muzej nije nabavljena nijedna uniforma, puška ili ranac srpskog ratnika.
– Obećavam, ovom Muzeju Srbija će pokloniti jednu uniformu i oružje, a ja ću se angažovati da prikupimo još neke predmete – saopštio je prisutni ambasador Dušan Bataković.
NepravdaIdeja za Muzej potekla je od Žan-Pjera Verneja (o kome su "Vesti" pisale), kolekcionara koji je od 1960. do danas sakupio 50.000 predmeta iz doba Velikog rata i sve će pokloniti Muzeju. Drugim rečima – Muzej je njegov. Grad Mo, a posle i država, mobilisali su se u gradnji Muzeja na 3.000 kvadrata i u vrednosti od 26 miliona evra, a u danu ceremonije, izuzev što su govornici pomenuli gospodina Verneja, niko mu nije dodelio vidljivo mesto na tribini prilikom polaganja kamena temeljca, niti za vreme koktela. Reklo bi se: nepravda! |
