Prošlu, 2023. godinu, Leskovčanin Aleksandar Đokić će, između ostalog, pamtiti i po tome što je diplomirao u Moskvi, na Ruskoj akademiji muzike “Gnesini”.
On je posle završene Srednje muzičke škole “Stanislav Binički” u Leskovcu nastavio da usavršava muziciranje na saksofonu na pomenutoj akademiji, kao dobitnik stipendije Ministarstva za nauku i obrazovanje Ruske Federacije.
Prve, 2018. godine je morao da nauči jezik, a bio je kod profesorke Margarite Šapošnjikove, žene koja je prva donela saksofon u Rusiju krajem šezdesetih godina prošlog veka. Do tada je taj instrument bio produkt Zapada, na šta se u komunističkoj Rusiji onog doba nije blagonaklono gledalo. Saksofon je bio oličenje džeza, a u Rusiji su imali izreku “danas sviraš džez, sutra ćeš da prodaš otadžbinu”. Posle završetka pripremne godine dodeljen je klasi Margaritinog učenika, Leonida Borisoviča Drutina.
– Otišao sam mesec i po dana pošto sam stekao punoletstvo. Nova sredina, jezik, ne znaš nikog, snalaziš se kako znaš i umeš da dođeš do doma, da kupiš karticu za telefon, položiš prijemni, položiš ispit za jezik. Sve je to veoma izazovno, a tek posle toga kreće studiranje. Zadovoljan sam time što sam, iako na papiru stranac, doživeo ravnopravan tretman, kao da sam Rus. Naravno, kao strancu ti nekad ne ide kao domaćim studentima, ali sam bio potpuno ravnopravan. Ispite sam davao u roku, trudio sam se da što pre završim studije – priča Đokić za “Vesti”.
Kada se polako privikao na studiranje u stranoj zemlji i kad je sve krenulo nekim uobičajenim studentskim tokom, izbila je pandemija korone. Fakultet je prestao da radi, prešlo se na onlajn nastavu.
– Dom se sve više praznio, ruski studenti su odlazili kućama, na kraju smo ostali samo mi stranci. Bilo je problema sa povratkom u Srbiju, vratio sam se sa još nekim sugrađanima zahvaljujući Vladi Republike Srbije koja je obezbedila vanredni avion. Tada mi je mnogo pomogao moj profesor, doprineo je da se ne oseti da nemamo direktan kontakt, da sva onlajna predavanja i vežbe budu sjajni – rekao je Aleksandar.
Kada je korona prošla i kada se nastavilo studiranje, došao je rat sa Ukrajinom.
– Kao strani student nisam se nešto mnogo bavio bilo čime izvan fakultetskih obaveza, ali kada krene rat ne možete da budete po strani. Naravno da vas kao stranca interesuje šta se dešava, kako je došlo do sukoba. Oni su imali, da tako kažem, zategnute odnose još od 2014. godine i krize oko Krima. Lično mislim da je sve to moglo da se reši mirnije, ali koliko je taj rat iznenadio nas u Srbiji, mislim da je i njihove građane iznenadio. Na početku je bilo parola “Zaustavite rat”, praznile su se prodavnice, ne znaš šta će da bude. Počela je i inflacija, uvedene su im sankcije, ali vrlo brzo, za nekih mesec-dva, sve se vratilo u neku normalu. Opet, Moskva je kao tri Srbije, ima svoj način života, svoj ritam, ne možeš sebi da dozvoliš da staneš zbog rata. Ti imaš svoje obaveze, svoj život, moraš da nastaviš dalje da radiš. Ja sam posle diplomiranja otišao mesec dana na Krim, koji je stotinak kilometara udaljen od ratnih dejstava. Video sam da tamo svi imaju svoj način života, svoj tempo, ništa ih u tome ne sputava – preneo je svoja iskustva Đokić.
Duvački orkestar
Tokom školovanja, Aleksandar je imao nastupe i van fakulteta.
– Bio sam u standardnoj formaciji duvačkog orkestra svoje akademije. Verovatno ću opet biti član kada odem na master studije. Imali smo i neke drugarske duvačke kvintete. Snimao sam kao član orkestra i neki njihov veoma popularan TV šou, nešto što je slično našem Plesom do snova. Svakog 9. maja, na Dan pobede, obavezno sam učestvovao u sastavu Policijskog orkestra Ministarstva unutrašnjih poslova Ruske Federacije, gde sam svirao prvi alt. Ja volim da sviram džez, ali sam klasični saksofonista, džez je više za Srbiju. Kao neko ko tamo studira klasiku, ne uklapam se u njihov manir, jer džez dosta utiče na samo izvođenje klasike.
Fudbalske teme
U slobodno vreme Aleksandar je na televiziji mahom pratio fudbal.
– Nisam neki sportski tip, ali moje društvo su mahom činili fudbalski fanovi. I tako, krenem da pratim sa njima. Sada imam dva omiljena kluba, prvi je CSKA iz Moskve, jer nam se, igrom slučaja, studentski dom nalazi pored stadiona, kao i FK Krasnodar. To je grad na jugu Rusije, na moru. Drugari iz Krasnodara imaju povlasticu i dobijaju besplatne karte kada Krasnodar igra u Moskvi, pa smo mogli da pratimo oba kluba.
Slavna akademija
Rusku akademiju muzike “Gnesini” su 1895. godine osnovale tri sestre iz porodice Gnesinih uz podršku i učešće najboljih muzičara Rusije. Poznat u čitavom svetu ruski trostepni sistem muzičkog obrazovanja idealno je predstavljen kroz kompleks obrazovnih ustanova. Tokom niza godina u radu muzičkih ustanova učestvovale su zvezde nacionalne muzičke umetnosti. Mnogi muzičari svetske slave su studenti ove akademije, poput čuvenog kompozitora Arama Hačaturjana.
