Već sedam dana ispred Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu štrajkuju građani zaduženi u švajcarskim francima. Problem sa kojim su se susreli već godinama ostaje nerešen, a oni postaju sve siromašniji, umorniji, očajniji i nemoćniji da namire ratu kredita koja je postala duplo veća. Iako redovno otplaćuju, njihov dug se stalno povećava.
Nemogućnost da napuste začarani krug ropstva u kom su se našli, naterala je članove Udruženje građana zaduženih u švajcarskim francima CHF Srbija da izađu na ulicu u znak protesta protiv bankarskog zelenašenja. Oni dane i noći provode u šatorima ispred Vrhovnog kasacionog suda od koga traže samo pravdu. Jedan od njih, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ivica Stojanović stupio je u štrajk glađu, nakon čega je završio u bolnici. Članovi Udruženja su istakli, ako Sud ne ponudi rešenje njihovog problema do srede u podne, radikalizovaće protest i svi će početi da štrajkuju glađu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da će pokušati da pronađe rešenje za problem velikog broja građana:
– Zamolio sam i Anu Brnabić i Jorgovanku Tabaković da vidimo postoji li mogućnost da pomognemo ljudima koje je vlast Đilasa, Jeremića i ostalih opljačala zbog uzimanja kredita u švajcarskim francima.
Predrag Batas je jedan od građana zaduženih u švajcarcima. Kada je 2008. odlučio da kupi stan, banka mu je dala 3.650.000 dinara. Danas, nakon 11 godina redovnog otplaćivanja rate, otplatio je 3.400.000 dinara, a njegov preostali dug iznosi 5.200.000 dinara bez kamate. Takve su, kako kaže, priče svih zaduženih.
– Još mi nisu uzeli nekretninu, jer nekako uspevam da platim tu ratu. Svi koji su podigli takve kredite, uradili su to jer su banke to nudile kao povoljnu opciju. Država je dozvolila bankama da se bogati na nama. Svuda moraju da se poštuju ustav i zakon, osim izgleda u Srbiji – ispričao je za “Vesti” Batas.
Mnoge porodice su se, kaže, raspale zbog duplih rata:
– Ne možete da živite od jednog posla, pa nađete još jedan. I dalje ne uspevate da sastavite kraj s krajem, dovijate se na razne načine. Ja još mogu da platim ratu, ali onda dugujem za struju, komunalije…
Dodaje da se svi grčevito drže za protest, jer su na ivici opstanka:
– Mnogo je ljudi završilo na ulici zahvaljujući ekspresnom delovanju izvršitelja i sudova. Kada su u pitanju predmeti sa izvršiteljima, onda sud radi u ekspresnom roku, a kada su u pitanju prava građana, onda se razvlači i čeka.
Zelenaški krediti
– Mi smo prošle godine imali sastanak sa predsednikom Vrhovnog kasacionog suda Dragomirom Milojevićem. Nama je tada obećano da će svi predmeti koji su stigli do 6. juna te godine biti rešeni do 1. oktobra. To se nije desilo. Vrhovni kasacioni sud je poslao nižim sudovima naredbe da sa posebnom pažnjom razmatraju zahteve za privremene mere što sudovi ne poštuju. Poslat je zahtev nižestepenim sudovima za ubrzavanje postupka, što se takođe nije desilo – kaže Batas.
Kako kaže, ovoga puta će protestovati do kraja.
– Mi ne zahtevamo ništa što nama po zakonu ne pripada. U 13 zemalja Evropske unije problem je rešen u korist korisnika. Krediti su proglašeni ništavnim i zelenaškim. Ovi krediti su zla namera moćnog bankarskog kartela, i tome se mora stati na put. Takvih odobrenih kredita ima oko 37.000, a njihova vrednost je oko 800 miliona evra.
Država štiti banke
Kako objašnjavaju u Udruženju građana zaduženih u CHF, najveći problem kredita u Srbiji je što to nisu zapravo devizni krediti:
– Naši krediti su čisti dinarski krediti sa valutnom indeksacijom koja je nezakonita. Banka se po svim zvaničnim izveštajima nije zaduživala na međunarodnom tržištu u valuti u kojoj je indeksirala naš kredit, tako da banke nisu ništa izgubile, nego su samo ekstra profitirale. Banke je država oslobodila plaćanja poreza na kreditne poslove.
Zaustavite pljačku!
Svetlana Volarević i njen suprug već 12 godina se bore sa stambenim kreditom u švajcarcima. Zadužili su se oko 54.000 evra. Iako su već otplatili veći deo tog iznosa, njihov dug je trenutno 56.000 evra.
– Mi ne tražimo nikakvu milostinju. Mi smo opljačkani, ne tražimo povlastice, samo da nas država zaštiti. Želimo da se banke odreknu ekstra profita. Čitave porodice su stradale. Niko nema život, radimo dodatne poslove.
Želeli smo sebi da obezbedimo krov nad glavom, a dovedeni smo u ropstvo. Sve se pretvorilo u agoniju. Mnogo se ljudi razvelo – ističe naša sagovornica.
