Brazil i Brazilci na volšeban način izbegli su da budu prve žrtve nokaut faze na Mondijalu. Posle 120 minuta igre i izvođenja penala provukli su se Skolarijevi puleni do mesta rezervisanog za osam najboljih selekcija na svetu.
Nešto kasnije, Kolumbijci su nadigrali i pobedili Urugvaj (2:0). Opet je Marakana "gorela". Ponovo je magični stadion pružio osećaj koji neće moći da izbledi iz sećanja. I tako je u Riju zavladala "žuta groznica". Grad je obojen u boje Brazila i Kolumbije. Neshvatljivo je koliko i staro i mlado, i muško i žensko nosi fudbalske dresove.
I ako može da se donosi zaključak o 200 miliona brojnoj naciji, na osnovu uzorka urađenog na Kopakabani – do smrti su se Brazilci preplašili "propadanja kroz konopce" (kad se već priča o fudbalu pominjanjem bokserskih termina poput nokauta). Počelo je jutarnjom euforijom i ludnicom na stanicama i u metrou. Gužve su bile kao u najtužnija vremena sankcija u Beogradu. Ono kad 1993. ne može ni igla da padne u autobusu. I svi pevaju, unapred pišu pobedu nad Čileom.
Sat vremena pred početak projekcije na velikom ekranu, na plaži, ulicom pored Kopakabane prošla je "Parada ponosa". I oni su pored transparenata sa svojim zahtevima zamolili FIFA da ide kući.
A onda počinje meč u Belo Horizonteu. Iz minuta u minut tim petostrukog šampiona sveta bio je sve nemoćniji. Strah i neverica tokom mučenja koje su im presudili ljubimci u duelu sa Čileancima bili su jasno vidljivi na licima istog onog domaločas euforičnog naroda. Da ne govorimo o prečki koju je pogodio Pinilja u poslednjim sekundama. Uzdah stotina hiljada ljudi zaparao je nebo na Rio de Žaneirom. Ili o prekrivanju lica rukama dok su izvođeni penali… Ili o delirijumu koji je nastao kad su se posle šuta Hare o stativu gola Žulija Cezara odbile nade Čileanaca da bi mogli među osam najboljih.
Kolumbijci su do istorijskog maksimuma na šampionatima sveta stigli furiozno, u velikom stilu. Tim koji ima "desetku" kakva je Džejms Rodrigez (kolumbijski novinari insistiraju da se čita kao Hames Rodrigez) mora da pobeđuje. Volej koji je as Monaka poslao u rašlje urugvajskog gola mogao bi već sada da bude proglašen za gol Mondijala. Isti igrač kasnije je samo potvrdio trijumf nad saigračima deportovanog Luisa Suareza.
Pre nego što se još jedna mondijalska noć spustila na Rio, usledilo je sada već tradicionalno latino slavlje u kvartu oko Marakane. Da se napomene samo, uz nikad veće policijsko obezbeđenje!
|
PEKERMAN: Narod Kolumbije zaslužuje ovaj uspeh
RIOS: Svi su bili protiv nas
|
