Planeta je suočena sa zastrašujućom pretnjom. Nije opasnost od nuklearnog rata ili meteora iz dubokog svemira ili vremenskih nepogoda. Ne, opasnost je nevidljiva i pokazuje koliko je svet u stvari globalizovan. Sve je počelo pre oko tri meseca na pijaci u kineskom gradu Vuhanu.
Tradicionalna kineska jela od slepih miševa, vodozemaca, zmija su za neke delikates. Međutim, to je i najlakši način da životinjski virusi pređu na ljude. To se i desilo. Nekoliko osoba se zarazilo virusom sličnom gripu. Lokalne vlasti nisu u prvom trenutku reagovale odgovarajuće, čak su i lekarima koji su javno govorili o pojavi novog virusa pretili zatvorom i tražili da javno kažu da nikakve opasnosti nema. Doktori su za medije izjavili da “nikakvog virusa nema”. Međutim, bilo ga je. Lokalni partijski funkcioneri, verovatno u strahu od odgovornosti, pokušali su u prvi čas da umanje rizik i demantuju glasine. Time je izgubljeno dragoceno vreme. Virus više nije mogao da se zaustavi na svom rušilačkom putu. Sa riblje pijace i nekoliko osoba, korona virus, nazvan COVID-19 se za samo tri meseca proširio svetom, zarazivši za sada oko 200.000 ljudi i izazvavši gotovo 8.000 smrtnih slučajeva. Paradoksalno, upravo je ova neman pokazala koliko je svet globalizovan i kako se brzo šire ne samo i informacije, već i zarazne bolesti. Novi soj korona virusa trenutno hara u više od 100 zemalja zbog čega je Svetska zdravstvena organizacija proglasila je pandemiju.
Šta znači reč pandemija? To je epidemija zarazne bolesti koja se proširila na velikom prostoru. Dok je epidemija izraz koji označava brzo širenje infektivne bolesti na veliki broj ljudi u malom vremenskom periodu, pandemija je više geografska odrednica, koja treba da ukaže da se bolest razmahala na ogromnom prostoru.
– U najčistijem smislu, jednom kada se epidemija proširi na više država ili regiona sveta, ona se može smatrati pandemijom. To znači da samo ako se u novom regionu razvije epidemija, to smatramo pandemijom. Da bismo jednostavnije objasnili, ako pacijent inficiran virusom COVID-19 doputuje u SAD iz Kine, to nije pandemija. Međutim, kada zarazi nekoliko rođaka, prijatelja i epidemija krene da se širi po novom regionu, to znači da epidemiolozi nisu uspeli da zadrže bolest u regionu gde je nastala, već je počela da se širi svetom i to se onda smatra pandemijom – objašnjava Rebeka Fišer, profesor epidemiologije na Univerzitetu u Teksasu.
Uglavnom ogromna većina i preživi korona virus, ali najčešće starija populacija ne uspeva da se odbrani od zarazne bolesti. Iako je ovaj virus sličan sezonskom gripu, te se isti tako brzo širi, značajna je razlika u jednoj drugoj stvari. Naime, smrtnost populacije od sezonskog gripa je 0,1 procenat. Smrtnost od virus COVID-19 je dva procenta, odnosno 20 puta veća. U nekim državama, gde je veliki broj zaraženih za veoma kratak rok, stopa umrlih je čak veća, pa se govori i o sedam procenata preminulih od ove zaraze. Svakako ova opasna zaraza će mesecima, moguće još, godinu-dve strašiti čovečanstvo i verovatno doći do svakog kutka zemaljske kugle. Sve dok se ne nađe vakcina, koja se očekuje tek krajem ili početkom sledeće godine. Svet koji je podeljen vekovima, našao se iznenada ujedinjen i jedinstven ne iz solidarnosti, već iz straha. I zajedničkog napora da spase što više života. Jedinstvo koje je preko potrebno, jer smo još u “neistraženim teritorijama”.
Svakako, svet se i ranije suočavao sa pandemijama, koje su odnele stotine milione žrtava, što je i tema ovog istraživanja “Vesti”. Međutim, svaki put, čovečanstvo je uspelo da se izbori sa opakim bolestima i opstane. To će uspeti i ovaj put, nema sumnje.
Različite procene
Koliko će ljudi oboleti i umreti od ove pandemije stvar je različitih procena. Uglavnom se navodi da će se zaraziti milioni ljudi, a koliko će preminuti, pretpostavka je koju naučnici ne žele da objavljuju. Neki navode da će čak po 50 ili čak 70 procenata populacije zemlje u kojoj se zaraza pojavila biti inficirano. Većina će preživeti.
Od side do ebole
Osim korona virusa, još jedna pandemija je trenutno u svetu. To je HIV/AIDS. Proteklih godina, čovečanstvo se suočavalo i sa epidemijama, odnosno pandemijama SARS-a, ptičjeg i svinjskog gripa, Zika virusa i ebole, ali su svetske zdravstvene organizacije, uz pomoć nekoliko država, uspeli da spreče veliko širenje ovih bolesti, od kojih su neke izuzetno smrtne, te više nisu pandemije.
