Koja je to mera poštovanja privatnosti koja neće ugroziti nacionalnu bezbednost i da li se u današnjem svetu uopšte može računati na privatnost pitanje je koje muči podjednako one koji ta prava krše i one koji se time osećaju ugroženima. Čak i da se na trenutak stavimo na stranu onih koji imaju potrebu da nadziru sve, svuda i svakoga, rezultati toga su zapravo jako mršavi, a prag tolerancije na laži najviših državnih zvaničnika je toliko veliki da zapravo niko više ne snosi nikakvu odgovornost.
Ričard Nikson je bio prvi i jedini američki predsednik koji je podneo ostavku (jer bi u suprotnom bio smenjen) samo zašto što je pokušao da prisluškuje izborni štab rivalske Demokratske partije, a nekoliko stotina hiljada dolara za njegovu kampanju došlo je iz crnih fondova. U današnjoj Americi niko ne poziva Baraka Obamu na odgovornost, čak ni političku. U vreme afere Snouden general Kit Aleksander je na javnom svedočenju pred senatskim komitetom za obaveštajne poslove, pravdajući sveopštu maniju prikupljanja podataka, rekao kako su te metode pomogle u zaustavljanju ni manje ni više nego 58 terorističkih zavera na tlu SAD!
Bio je to trenutak da se popale crvene lampice.
– Da nemamo NSA mi bismo imali 58 udara terorista? – upitao je senator Ron Vajden, inače član Demokratske partije iz koje dolazi i predsednik Obama.
Odmah je sazvana zatvorena sednica komiteta za nadzor službi bezbednosti na kojoj je general Aleksander bio pozvan da pobroji tih 58 zavera. I, usledio je šok jer je general Aleksander ovoga puta, bez prisustva kamera rekao istinu.
– Pa, možda smo zapravo sprečili samo jednu zaveru.
I nikom ništa. Niko ne odgovara, predsednik daje špijunima otvorene ruke da nadziru sve koje mogu. Mediji navode kako NSA ima sistem za snimanje telefonskih poziva svugde u svetu i njihovo naknadno preslušavanje. Američka nacionalna bezbednosna agencija napravila je takav nadzorni
sistem koji može snimiti sve telefonske pozive u nekoj stranoj zemlji i preslušavati ih i do 30 dana posle. Taj program zove se Mistik i pokrenut je 2009. godine, a mogućnost naknadnog preslušavanja, nazvana retro, punu je snagu dosegnula dve godine kasnije snimanjem telefonskih razgovora prve ciljane zemlje. U tajnome sažetku o radu sistema kaže se da se u prvoj ciljanoj državi snima baš svaki razgovor, u 30-dnevni digitalni trezor pohranjuju se milijarde razgovora. Stari se razgovori brišu dolaskom novih u trezor. Jedan od direktora špijunskog programa uporedio ga je s vremeplovom koji može reprodukovati glasove iz svakog telefonskog poziva, bez potrebe da se unapred identifikuje osoba koja je predmet špijunaže, pišu američke novine i dodaju kako nijedan drugi poznati program NSA ne snima baš celu telefonsku mrežu neke zemlje.
Iako američka štampa nije želela da baš toliko gurne prst u oko NSA i Beloj kući, takve namere nije imao advokat i novinar Glen Grinvald koji je odmah objavio da je reč o Bahamima. Naizgled maleno idilično ostrvo ne predstavlja nikakvu opasnost za nacionalnu bezbednost SAD, niti bi trebalo da bude bezbednosno interesantno američkoj špijunskoj mašineriji. Međutim, to je samo privid. Bahami su poreski raj i zemlja u kojoj razni klijenti drže oko 200 milijardi dolara u američkim državnim obveznicama. To je zemlja u kojoj mnogi senatori imaju letnjikovce, ali i država koju, kao i svaki drugi poreski raj, žele da zloupotrebe perači novca, trgovci oružjem i drugi koji bi jednostavno da izbegnu plaćanje poreza u matičnim državama.
|
Ambasada prisluškuje
Tajne u Moskvi |
