Karijera Vladimira Bateza protkana je medaljama i uspesima sa nacionalnom selekcijom. Vezao je čitav jedan olimpijski ciklus u kome se odbojkaška "plava" četa okitila sa pet medalja – olimpijskom bronzom u Atlanti ’96, svetskim srebrom u Japanu 1998, srebrom i bronzom na Evropskim šampionatima u Ajndhovenu ’97. i Beču ’99, a kruna napornog rada došla je u vidu zlatne medalje na Igrama u Sidneju. Ono što je za rođenog Novosađanina koji je prve odbojkaške korake pravio u Bijelom Polju zanimljivo jeste činjenica da je igrao na poziciji korektora sa svega 192 santimetra visine, što je u današnjoj odbojci – apsolutno nezamislivo.
Ali, Vlada je bio tihi džoker. Iz senke je probijao protivničke blokove, pa zato i ne čudi da je Zoran Gajić za njega rekao:
– Batez je čudo od igrača. Svoju ulogu u nacionalnom timu odradio je – herojski.
Posle titula osvojenih sa Crvenom zvezdom, Bateza je put vodio u zemlju Helena, gde je dočekao poziv za Igre u Atlanti. Ovo takmičenje – na kojem su "plavi" uzeli prvu olimpijsku medalju – kao i Univerzijada u Fukuoki, prelomna su takmičenja u njegovoj karijeri. Od tada mu sve ide – uzlaznom linijom.
Sidnej, kao i drugim članovima zlatne generacije, ima posebno mesto u njegovim uspomenama.
– Pred Olimpijske igre smelo sam izjavio da ćemo osvojiti titulu i – pogodio. Znao sam da smo sazreli za vrh Olimpa, a i dolaskom Ivana Miljkovića sklopile su se sve kockice – pričao je Batez.
Vladimir Batez je svakim atomom svog bića ponosan na taj nezaboravni trijumf na Olimpijskim igrama. Tih dana će se neizostavno setiti i u nedelju, 7. septembra, kad bude slavio 45. rođendan. Pred njim su nove bitke – kao generalni sekretar Sportskog saveza Srbije trudi se da obezbedi uslove za stvaranje novih šampiona.
