U Pentagonu ih nazivaju “slomljenim strelama”. Ima ih najmanje 11 i nisu nimalo bezopasne.
Dodaju li se tome četiri potonule sovjetske nuklearne podmornice, do zuba naoružane torpedima i raketama sa nuklearnim glavama, broj nestalih atomskih bombi penje se na 92. One se nalaze razasute na dnu okeana i mora na petnaest lokacija širom sveta.
Neke leže na isuviše velikoj dubini pa ih je nemoguće vaditi, ali ima i onih za koje se sumnja da ih je neko u tajnosti pronašao i izvadio, te da su završile na crnom tržištu.
Jedna je od najmisterioznijih priča o nestanku nuklearne bombe datira iz 1958., kada se američki bombarder B-57 sudario s lovcem bombarderom.
Pilot teško oštećenog bombardera ispustio je hidrogensku bombu pre prisilnog sletanja. Ona je pala na peščano dno nedaleko od ušća reke Savana u Džordžiji.
Šest nedelja je trajala potraga za bombom koja je trebalo da sravni Moskvu sa zemljom, ali ona ni do danas nije pronađena.
Danas se smatra da se ta hidrogenska bomba, nekada nazvana “majkom svih bombi”, nalazi zakopana ispod najmanje pet metara peska, da slana voda nagriza njen oklop i da plutonijum u njoj vremenom sve više dobija na snazi.
Deset godina nakon toga, nezgodu je iznad španske obale doživeo američki bombarder sa četiri hidrogenske bombe, a dve godine potom jedan se bombarder zapalio iznad Grenlanda i pao prilikom čega su se detonirale sve četiri hidrogenske bombe. U oba slučaja radioaktivno zagađenje bilo je ogromno i pogubno.
U svim ovim incidentima bombe su namerno izbacivane iz aviona prije pada ili prisilnog sletanja, a sem toga, jednom prilikom se nuklearna bomba skotrljala u Pacifik sa palube američkog nosača aviona Tikonderoga.
Zatim, osamstotinjak kilometara jugozapadno od Azorskih ostrva potonuo je američki ratni brod s neidentifikovanim brojem nuklearnih projektila, a jedna relativno skorija priča sa “slomljenim strelama” i dalje golica radoznalost mnogih.
Tokom prvog Zalivskog rata 1991. godine, iznad Bagdada je kružio američki bombarder B-52G koji je nosio tri projekila sa nuklearnim glavama.
U trenutku kada je trebalo da dopuni gorivo u vazduhu, elektronika u avionu se pokvarila. Letelica je izgubila uređaje za navigaciju, a piloti su projektile ispustili u more kod Somalije. Oni su navodno pali u plitku vodu uz somalsku obalu, odakle ih je neko izvadio tri meseca kasnije i stavio na crno tržište. Amerikanci su bez uspeha tragali za tim bombama u kojima je bilo oko 250 kg uranijuma.
Ni do danas se ne zna gde je taj uranijum završio, a postoji teško održiva teorija da je krijumčarskim putevima dospeo u Iran kome je poslužio za početak nuklearnog programa. Ali ne isključuje se ni mogućnost da je završio u rukama terorista.
Slično se dogodilo i sa delom nuklearnih bombi u godinama haosa nakon raspada Sovjetskog saveza.
