– Nemci su tada tražili 10 mehaničara, ali su nas greškom poslali u fabriku dečje hrane Milupa i Humana. Kad su nam tamo videli ruke, pitali su nas šta smo po zanimanju. Kažemo da smo mehaničari. ‘Pa zašto ste došli kod nas? Vi se vraćate nazad’, rekli su nam. Bio je to nesporazum između našeg biroa i državnih vlasti Nemačke.
Ipak smo obišli pogon, a tamo sve kao u apoteci, ljudi u belim odelima sa kapama kao doktori šetaju. Pitam da li mogu da me prime, a oni mi kažu da mogu ako sredim ruke. To je bar bilo lako, jer kad ne radiš dve nedelje, ruke se same dovedu u red – priseća se Mićko uz smeh.
Reli vožnja u krvi
Ostao je godinu dana po ugovoru, a posle toga se preko Flenzburga i Pasaua zaustavio u Berlinu. Tu se oženio Osiječankom, sa kojom ima dva sina, već odrasle ljude od kojih jedan vodi poznati restoran u berlinskom Šarlotenburgu, a drugi se bavi građevinom.
Šta je ovog Užičanina dovelo u Nemačku, kada je i kod kuće uživao pecajući u Đetinji, svirao gitaru u Meteorima, imao najlepše devojke, vozio reli-trke…?
Klupska legendaU srpskom klubu u Grencaleje Mićko je od kada je to bilo još jugoslovensko društvo pri nekadašnjoj vojnoj misiji. Uvek je bio aktivan, na funkcijama 20 godina, osnovao je ribarsko društvo, leđa poturao gde drugi nisu hteli. Međutim, povukao se pre 5-6 godina i pozvao ostale da ustupe mesto mlađima. Od svih ostala mu je samo funkcija da među prvima zaigra na zabavama, jer "nije došao da vrti prste u krug", kako kaže. |
– Kao i svakog mehaničara, interesovala su me kola i počeo sam u to vreme da vozim relije. Učestvovao sam na svim nacionalnim trkama na Sutjesci, u Jagodini, Vrnjačkoj Banji… Vozio sam fiću i fijat 1300, ali kako su naši dobri reli-vozači imali BMW-ove, reno gordinije i ostale dobre automobile, jednog dana mi je pukao film i rekao sam sebi: Mićko, ideš u Nemačku da zaradiš BMW! Tako me je BMW dovukao ovamo, inače ne bih nikad došao.
Iz Nemačke se 1971. godine uputio na reli Sutjesku, ali je usput doživeo brojne neprijatnosti zbog nemačkih registracija.
– U to vreme su ušle neke ustaške organizacije iz Australije. Od Sarajeva do Imotskog i Ploča su me sto puta zaustavljali. Onda pocepam onaj startni list, okrenem se i odjavim, jer nisam mogao da nadoknadim ni vreme, ni ništa – priča razočarano Mićko.
Kaže da bi i danas seo u formulu 1, koju ne propušta.
– To je nešto u krvi, iako godine polako stižu.
Bez gitare 40 godina
Osim što je bio lokalni Flojd, Mićka i njegove Meteore su u to vreme zvali "užički Bitlsi" jer su svirali uglavnom njihov opus.
– Bio sam užički mangup u pozitivnom smislu reči, jer me je mnogo toga interesovalo. Učestvovao je na prvoj Gitarijadi u Beogradu, drugoj u Čačku , zatim Kraljevu…
– Imali smo koncerte po kino-salama od Bajine Bašte do Mokre Gore. U to vreme smo sarađivali sa Indeksima, Siluetama, Kameleonima… Međutim, kad u igru uđu pare, počnu podele.
Mićko je to predosetio, pa da ne kvari utisak o muzici otišao je najpre u vojsku, a onda u Nemačku.
Po dolasku u Berlin nije se više bavio muzikom. Razlog je taj što je prvi uslov supruge bio – ili gitara ili ja.
– Četrdeset godina nisam uhvatio gitaru u ruke, a pre pet godina počeo sam ponovo da sviram, više za sebe. Ali, zaboravi se, izgubiš ritmove – priznaje Mićko.
I pored brojnih putovanja, stiže da redovno obiđe Užice, makar na nedelju dana. Iako ima kuću "dole", Mićko još ne razmišlja da se skrasi. Kupio je džip za džipijade (valjevsku, užičku, kraljevsku, nišku, sandžačku), čamac i motor za vožnju po Drini i divljim vodama, prikolicu za kampovanje…
Avanturista u njemu ne miruje iako ovo leto provodi relativno mirno ploveći čamcem po berlinskim jezerima.
Putovanja – nova strast
U Nemačkoj je otkrio svoju sledeću strast – putovanja. Bio je u 46 zemalja i možda je lakše reći šta nije obišao. Najdalje je stigao do Balija, prošao celu Latinsku Ameriku, Kanadu, kompletnu američku rutu 66 (3.940 kilometara), ali i od Čikaga do Aljaske.
– Nije me nikad vuklo da vodim luksuzni život, više volim da vidim kako živi običan narod. Kuda sam prošao, šta sam sve video i doživeo, mogao bih stvarno da napišem roman o tome.
I dan-danas putuje. Od svega što je video, Meksiko mu je najinteresantniji, a Kanada zemlja u koju bi sutra otišao da živi "jer je slična nama". Kad ode na letovanje, u 99 odsto slučajeva je to kampovanje, jer voli prirodu i slobodu. Sa suprugom je 17 godina putovao porodičnim busom, s kojim su obišli Evropu – od Gibraltara do Niša.
Ambasadori redovne mušterije
Kada je uhvatio korak sa kapitalizmom, skoro 30 godina je radio u jednoj firmi na održavanju klima-uređaja. |
