U pečalbu bi tek svaki deseti Srbin

pixabay.com

Odlazak u inostranstvo radi posla i dalje je želja mnogih širom planete i pored aktuelnih geopolitičkih tenzija, ekonomskih problema i novih trendova virtuelne mobilnosti. Upravo, razumevanje stavova i spremnosti radnika da se prilagode novim uslovima rada i života u savremenom globalnom poslovnom okruženju, postaje od suštinskog značaja u današnjem svetu.

Radi podrobnog analiziranja te teme, kompanija Infostud je u saradnji sa The Netnjork, globalnim udruženjem portala za zapošljavanje i The Stepstone Group sprovela veliko online istraživanje Decoding Global Talent 2024. od oktobra do decembra 2023.

Učestvovalo je više od 150.000 ispitanika iz čak 188 zemalja širom sveta, a fokus je, kako za “Vesti” kaže Miloš Turinski iz Infostuda, bio na razumevanju stavova radnika o pitanjima kao što su spremnost za preseljenje u inostranstvo zbog posla, opredeljenje u vezi sa odabirom zemalja za rad, kao i očekivanja od potencijalnih poslodavaca u novim radnim sredinama.

London, san mnogih

U anketi je iz Srbije učestvovalo 3.439 ispitanika, među kojima je više od 50 odsto zaposleno za stalno, 20 odsto je bilo nezaposlenih, dok su 17 odsto studenti.

– Analiza podataka celokupnog istraživanja ukazuje na to da je London i dalje najprivlačniji grad za preseljenje, što se delom može pripisati poznavanju engleskog jezika i izuzetnoj globalnoj poslovnoj mreži koju nudi. Na drugom mestu se nalazi Amsterdam, a treću poziciju je uzauzeo Dubai. Osim toga, uočeno je da svaki četvrti ispitanik aktivno razmatra mogućnosti zapošljavanja u inostranstvu – priča Turinski za naš list.

Radne migracije su danas svakodnevica, o čemu govori i odgovor 60 odsto ispitanika globalno spremno na preseljenje. Podaci o spremnosti anketiranih u ovom istraživanju da rade u inostranstvu, dosta se promenio tokom godina. Dok je 2018. zabeležena ukupna spremnost na odlazak iz zemlje i preseljene u drugu državu od čak 78 odsto u 2020. godini taj procenat opada na 66 odsto. Najnoviji podaci iz 2023, pokazuju da je nivo spremnosti 63 odsto.

– U globalu, Srbija se ove godine rangira na 106. mestu po atraktivnosti zemalja u kojima bi ljudi iz drugih država radili, dok se Beograd kao glavni grad nalazi na 101. mestu. Zanimljivo je i to, da najveći broj onih koji bi razmatrali doseljenje u Srbiju radi posla, dolazi iz regiona, posebno iz zemalja kao što su Slovenija i Bosna i Hercegovina – kaže on.

Zapad kao cilj

Što se tiče spremnosti za rad u inostranstvu, trendovi pokazuju da je i među radnicima u Srbiji opadala tokom proteklih godina. Naime, u 2018. godini, 20 odsto ispitanika je izrazilo spremnost da radi u inostranstvu, dok je ta brojka pala na 15 odsto u 2020. godini. Zanimljivo je da je i posle pandemije korona virusa, u prošloj godini zabeležen je još veći pad, pa je svega 11 odsto ispitanika reklo kako je rešeno da radi van zemlje.

Građanima Srbije koji bi da rade u inostranstvu najatraktivnije su, kako se pokazalo, zemlje zapadne Evrope.

– Analiza istraživanja jasno pokazuje da ispitanike naše ljude najviše zanima da rade u inostranstvu u nekoliko oblasti, uključujući zelene poslove i održivost, digitalizaciju, nauku o podacima i veštačku inteligenciju, zanatske poslove, ručne i fizičke poslove, kao i inženjering i tehničke profesije – objašnjava Turinski.

Ispitanici iz Srbije se, bez dileme, izjašnjavaju da posebno žele da rade u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Sjedinjenim Američkim Državama. Takođe, što se tiče zemalja iz regiona, Slovenija se izdvaja kao popularna destinacija za potencijalno zapošljavanje među radnicima iz Srbije.

Očekivanja

Kada se radi o očekivanjima kandidata od poslodavaca u inostranstvu, postoji nekoliko ključnih aspekata koje traže.

– To je prvenstveno smeštaj, podrška oko papirologije, vize i pravna pitanja, kao i organizovanje obuke za jezik i finansijski saveti – objasnio je Turinski.

Planiranje boravka

Što se planiranja trajanja boravka, ispitanici iz Srbije imaju različite afinitete. Pokazuje se da, na primer, 36 njih planira dugoročni boravak, dok je 28 odsto neodlučno. Takođe, postoje oni koji preferiraju srednjeročni boravak, a takvih je 17 odsto, kratkoročni 11 odsto, ili privremeni za koji je osam odsto ispitanika. Razlozi za napuštanje Srbije su raznovrsni, ali većina anketiranih, 83 odsto ističe finansijske i ekonomske faktore kao primarni motiv.

Dobri domaćini

Kada je reč o svetskim podacima, oni koji su učestvovali u istraživanju, ističu nekoliko ključnih razloga za razmatranje preseljenja i rada u inostranstvu. Na prvom mestu su dobre poslovne mogućnosti, dok se na drugom mestu nalazi kvalitet života. Zatim slede bolja zarada, porezi i troškovi života, bezbednost, stabilnost i sigurnost, kao i kultura dobrodošlice i inkluzivnost.

– Naročito je interesantno da oni koji su izabrali Srbiju kao potencijalnu destinaciju za rad, pre svega navode kulturu dobrodošlice i inkluzivnost, okruženje pogodno za porodicu i kvalitet života – objašnjava Miloš Turinski.