Što je naše – naše je, dakle, volimo i ne odričemo se nasleđa. A kako i ne voleti srpsku slavu, kad smo svi zajedno, kad trpeza kipi od đakonija, kad su jednako raspoloženi domaćini i gosti. Ili, kad zagude gusle i roman ispričaju.
Uhvatimo se u kolo, usitne noge, ni singerica im nije ravna. A tkani ćilimi lepši od mozaika drevne Grčke i Rima. Sve to i još ponešto predstavljeno je na izložbi pod naslovom “Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije” koja je raspoređena na tri sprata u Kulturnom centru Srbije u Parizu.
Naravno da mi, kao narod, shvatamo sva bogatstva i lepotu različitosti i u potpunosti prihvatamo raznolikost kao najveću vrednost čovečanstva, ali, ipak, od svega nam je draže negovanje ljubavi prema rodnom kraju i šetnja kroz prošlost nagomilanu običajima i tradicijom.
Porodična slava nam je tradicija i upravo je pokazasmo Parizu. Fotosi sveštenstva, kitnjastog slavskog kolača, svećnjaka, žito, ko hoće može da se fotografiše uz slavski sto. Sa strane je opanak po meri Gulivera. Na guslama je jedna žica, kako li se na njoj svira?
Izložba “Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije” organizovana je u saradnji Stalne delegacije Srbije pri Unesku, Ministarstva kulture Srbije, Etnografskog muzeja u Beogradu, Nacionalnog centra za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije i Kulturnog centra Srbije, a francuskoj javnosti je omogućeno da se trojezično upozna sa blagom koje su nam ostavili preci i koje i danas negujemo.
Otvarajući izložbu Danijela Čubrilo (ministar savetnik, Unesko) istakla je:
– Nematerijalno kulturno nasleđe prenosi se generacijama i predstavlja živu kulturnu baštinu, a u osnovi je izgradnje identiteta jednog naroda i zajednice. To je i simbol trajanja i opstanka, važan je pokretač afirmacije kulturne raznolikosti.
Stavove o raznolikosti našeg nasleđa iznela je kustos Danijela Filipović, podsetivši da različite zajednice živeći na istom kulturnom području dele i razmenjuju tradicionalne forme ponašanja i tako ih čuvaju za generacije koje dolaze.
– I pored različitosti našeg regiona, među nama je velika sličnost – zaključila je Danijela, podelivši posetiocima katalog o nematerijalnom kulturnom blagu i nasleđu koje delimo sa prošlošću, a za budućnost, što nam daje priliku da naučimo više jedni o drugima.
Tijana Čolak Antić Popović, direktorka Etnografskog muzeja u Beogradu iskazala je zadovoljstvo zbog predstavljanja našeg bogatstva i nasleđa:
– Pre pet godina na istom mestu ponudili “Kulturu ishrane Srbije”, a sada se ponosimo slavom, kolom i pevanjem uz gusle, što određuje i srpski identitet, a to poštuju i naši dijasporci.
I zaista okupili su se naši ljudi ne samo iz Pariza.
– Naša slava, naša kuća. Mi ovo moramo da čuvamo i prenosimo generacijama – reči su Zorice Marković nastanjene u Dransiju.
Među posetiocima je i Francuz Maksim Anri Ruso. Ne trepnuvši odgledao je sve izloženo i izjavio:
– Dolazim ja u Srbiju, sve srpsko me je opčinilo, naročito kolo, lepote ćilima, proja i ajvar.
Odlično
– Odlična izložba koja potvrđuje da se matica svom snagom bori da na višem kulturnom nivou predstavi naše nasleđe – komentar je dijasporke Dobrice Filipović.
Deca uče o matici
Iz Bordoa je došla porodica Srdić. Iskoristili su školski raspust i – pravac Kulturni centar Srbije.
– Neka nam deca Stefan (14), Danijel (12) i Šarlot (7) uče o matici. Dođemo mi u Pariz i za Svetog Savu jer u Bordou nema naše crkve. A evo, uz nas je Reks, pas kupljen u Novom Sadu i uživa na “ovoj slavi” – objašnjavaju Zorica i Vladimir.
Uspomene na detinjstvo
Penzionerka Vesna Žunić opisuje:
– Samo lepe uspomene, od detinjstva do danas. U Parizu živim 62 godine, prvi put vidim nešto što svedoči o običajima i savesnom očuvanju.
Penzioner Jozo Uvalić dodaje:
– Ja sam 50 godina Parižanin. Ovu izložbu vidim više kao duhovnu, a ne materijalnu hranu, a i mislim da se sve više šire ili, bolje je reći, uspešno obnavljaju naši verski praznici.
Čuvamo od zaborava
U društvu Srđana Nastasijevića, sekretara u Ambasadi Srbije, razgovorljiv je dijasporski predvodnik Mića Aleksić:
– Vidi, ovo je Zlakusa, selo lončarstva, pripada gradu Užicu. U Zlakusi se 90 odsto stanovništva bavi lončarstvom. Posebno sam zadovoljan što je predstavljen moj zavičaj. Ministarstvo kulture je shvatilo čime treba da se predstavlja Srbija kako ne bi otišlo u zaborav sve ovo što smo danas videli. Bitno je da živi naše nasleđe i da ga zaštitimo.
