Papuče poznate kao japanke, haljine na bratele, kratke pantalone i majice su uobičajeni odevni predmeti za letnje dane. Ali, postavlja se pitanje da li je prikladno u takvoj odeći otići na posao i šta je granica prihvatljivosti u odevanju kada je u pitanju poslovno okruženje.
Naravno, ovo pre svega zavisi od mesta na kome radite. Majice na bratele i lagane letnje haljine možda mogu biti prikladni u nekim naprednijim kompanijama koje se bave tehnologijom, ali nisu za finansijski, bankarski ili javni sektor.
Psiholog u H&M Grupi, profesor Karolin Mer, objašnjava da način odevanja određuje potreba za uklapanjem u sredinu, bilo vršnjaka, bilo kolega.
– Ono što oblačimo je u velikoj meri deo našeg identiteta. Odećom šaljemo poruku kako želimo da se drugi ophode prema nama – navodi gospođa Mer.
Pravila oblačenja se mogu posmatrati i kao oblik društvene kontrole. Uniformnim odevanjem stvara se i uniformno ponašanje. Mada, dodaje psihološkinja, nekim ljudima uniforma prija, jer im olakšava jutarnji odlazak na posao.
– Mnogim ženama stvara značajne probleme donošenje odluke šta ujutru obući na posao i procenjivanje šta je prikladno, a šta ne – naglašava Mer.
Međutim, neki podaci govore da mogućnost da se na posao nosi odeća koja izražava nečiju individualnost i ličnost, doprinosi podizanju produktivnosti.
Takvu fleksibilnost u oblačenju, naravno, nije moguće uvek ostvariti, naglašava Vanesa Bel, advokat u oblasti radnog prava. Zdravlje i sigurnost uvek moraju biti na prvom mestu, upozorava ona, naglašavajući da na gradilištu, na primer, obavezno morate nositi zaštitnu obuću.
Kada su kancelarijski poslovi u pitanju, pravila u pogledu zaštite na radu su mnogo elastičnija. Zaposleni moraju da se pridržavaju samo kodeksa oblačenja koje zahteva poslodavac ili rizikuju da budu disciplinski kažnjeni.
Ono o čemu zaposleni posebno moraju da vode računa je činjenica da je lagana letnja odeća dozvoljene ženama, ali ne i muškarcima. Ako muškarci moraju da nose odelo, kravatu i košulje sa dugim rukavima, a žene mogu da nose letnje haljine i laganu odeću, onda se opravdano može podneti tužba za rodnu diskriminaciju, upozorava pravnica.
Mnoge kompanije su ublažile pravila oblačenja, čak i u velikim finansijskim institucijama, kao što su „Goldman Saks“ i „Dži-Pi Morgan“ u kojima su zaposleni uvek morali da nose odela.
U „Goldman Saksu“ su još početkom godine najavili da se uvodi „fleksibilan kodeks oblačenja“ u celoj kompaniji, ali da se od zaposlenih očekuje „dobar ukus“ prilikom modnih izbora.
U martu je i avio-kompanija „Virdžin Atlantik“ saopštila da kabinsko osoblje više ne mora da bude našminkano i da žene mogu da nose i pantalone, a ne samo suknje.
U anketi koju se sproveo Bi-Bi-Si, pitajući zaposlene koliko su fleksibilne njihove kompanije u pogledu oblačenja, ispostavilo se da poslodavci i dalje imaju krajnje tradicionalni pristup.
Najviše što je dozvoljeno je da se petkom može dolaziti ležernije obučen na posao, ali samo ako ne dolazite u kontakt sa strankama. U svakom slučaju, i dalje nikome nije sasvim jasno šta bi trebalo da bude dovoljno prikladna odeća za vrele letnje dane.
