U Srbiji je nekada, posebno u vreme industrijalizacije Jugoslavije pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, postojala izreka “hvali selo, ali živi u gradu”. Nekoliko decenija kasnije, čini se da je sve više onih koji “hvale grad, a žive na selu”, ili to žele.
Tome je dobrim delom doprinela i pandemija korona virusa i problemi koje je ova pošast donela ekonomiji sveta i Srbije. Tako da se sada može reći da, ako ičega dobrog ima u Srbiji u vezi sa korona virusom, onda je to činjenica da sve više mladih porodičnih ljudi napušta grad i vraća se na selo.
Takovsko selo Ozrem, kao i mnoga druga naselja u takovsko-rudničkom kraju, do pre korone bila su mesta iz kojih se samo odlazilo. Ali se, eto, vremena menjaju.
Rad u turizmu
Za godinu-dve u Ozrem, koje je od Gornjeg Milanovca udaljeno petnaestak kilometara, doselilo se nekoliko porodica koje su odlučile da ovde nađu mir, egzistenciju i budućnost za svoju decu. Jedna od njih jeste i porodica Uroša i Marije Matijević koje su odlučile da beogradski asfalt zamene tišinom ozremskih livada i šuma.
– Supruga Marija i ja smo turistički radnici. Posle dugogodišnjeg rada u turizmu, 2011. godine otvorili smo turističku agenciju Love2travel sa sedišem u Beogradu i bili uspešni u tome, dok je bilo srećno vreme za turizam. Međutim, i pored dobrih poslova uvek nam je u mislima bila ideja da negde, u nekom srpskom selu pronađemo imanje na kojem bismo gradili naš svet daleko od svakodnevnih ružnih vesti, gužvi i svega drugog što nose neka moderna vremena. Kako nas je sustizao umor, tako smo sve češće razmišljali o toj našoj oazi u kojoj bismo bez stresa podizali sina Nauma i ćerkicu Milu – objašnjava Uroš za “Vesti”.
Onda je naišla korona sa svim problemima koje je donela, što se, priznaje, odrazilo i na njihove poslove zbog čega je od supruge dobio “otkaz” na mesto direktora, a onda su i privremeno odjavili rad agencije.
– To je, valjda, bio prelomni trenutak da donesemo konačnu odluku da mesto pod suncem za nas i našu decu pronađemo negde u nekom srpskom selu – objašnjava Uroš.
Potok i šume
Bezmalo dve godine je Uroš obilazio Srbiju tražeći mesto iz svojih snova u kojem će njegova porodica nastaviti život.
– Na kraju, zahvaljujući jednom prijatelju, čuo sam da se u Ozremu prodaje domaćinstvo. Došao sam da ga pogledam i čim sam zakoračio na imanje znao sam da je to ono mesto koje je kao predodređeno za mene i moju porodicu. Dogovor oko cene sa vlasnicima i sva druga papirologija je završena vrlo brzo i tako smo Marija, Neum, Mila i ja postali vlasnici starog domaćinstva i još 5,5 hektara zemlje u komadu. Postali smo vlasnici domaćinstva koje je nekada bilo veoma uspešno, ali prilično oronulo, oko hektara šume, voćnjaka, potoka, slobode koju daje selo, izvora, livada i svega drugog što sada čini mini-svet nas Matijevića – pojašnjava Uroš kako je u Ozremu pronašao baš ono o čemu su on i Marija sanjali.
Tako domaćinstvo koje je dugo bilo napušteno, što je ostavilo trag na zgradama, danas vrvi od života. Osim Matijevića, u dvorištu se smenjuju ekipe arhitekata, majstora, komšija i prijatelja sa svih strana.
Kad su deca radosna, i mi smo
– Biće potrebno dosta i vremena i ulaganja da sve dovedemo u red kako bismo ovde mogli da stvorimo dobre uslove za život, ali sigurna sam da će uskoro ovo domaćinstvo ponovo zablistati. Uroševa i moja želja je da naša deca odrastaju u zdravoj sredini, da živimo od onoga što rodi na našoj zemlji, ali se ne odričemo ni turizma. Vidimo da su ovde naša deca već sada srećna, da su po ceo dan na otvorenom i da se raduju što su ovde. Srećni su, a kad su oni srećni, onda smo srećni i mi kao roditelji – kaže za “Vesti” Marija ne krijući zadovoljstvo što sami kreiraju život u skladu s prirodom.
U komšiluku Englez i Holanđanin
Porodica Matijević nije jedina koja je ovo selo izabralo da, kao i hrastovi u njihovoj šumi, pusti korenje na mestu koje je kao iz sna.
– Nedaleko od našeg imanja je porodica sa šestoro dece te ne razmišljamo da li će naša deca imati društvo. Kao verujućim ljudima važno nam je što nam je u blizini crkva, a jedan od prvih komšija nam je naš čovek iz Engleske, penzioner, koji je kao i mi ovde kupio kuću i imanje. Tu je i jedan Holanđanin koji je odlučio da život nastavi u Ozremu, osim njih, ima još nekoliko porodica koje su se iz grada doselile u ovo selo bogomdano za život. Imaćemo dosta posla u doterivanju našeg sveta iz mašte, ali sad sam sigurna da smo napravili pravi izbor – s oduševljenjem govori Marija.
