Nakon apela “Vesti” dobrim ljudima širom sveta da pomognu teško bolesnom mladiću Milosavu Greboviću (32) iz zabitog sela Grgaje na Pešteru, koji sa ostarelim i siromašnim ocem Miqanom i majkom Radmilom živi u oronuloj i blatom oblepljenoj brvnari, bez vode i kupatila, u uslovima nedostojnim za život čoveka i teškog bolesnika, javljaju se dobri ljudi spremni da im pomognu, stiglo je i nekoliko vrednih donacija, poslednje iz daleke Australije.
Poznati dobrotvor
Poznati dobrotvor iz Sidneja Slobodan Nedeljković, koji je pomogao mnogima u ovom
kraju i širom Srbije, Milosavu je nedavno poslao 400 australijskih dolara, a ovih dana, od dobrog Veljka, takođe iz Sidneja, bolesnom mladiću sa Peštera stiglo je još 350
dolara.
Profesor Milan Babić, direktor Osnovne škole “Sveti Sava” u obližnjem selu Bare, centru mesne zajednice, svojevremeno Milosavljev nastavnik, koji se i sam angažovao da pomogne svom bivšem učeniku, kaže da ga raduju prve donacije, da uskoro kreće akcija prikupljanja
pomoći porodici Grebović i da meštani Grgaja, Bara i drugih sela u op-štini Sjenica, pokazuju interesovanje i želju da pomognu teško bolesnom mladiću i njegovim roditeljima.
– Cilj nam je da Milosavu obezbedimo kvalitetne lekarske preglede, dobru dijagnostiku i adekvatno lečenje, kao i da njemu i njegovim roditeljima, popravkom krova, utopljavanjem kuće i eventualnom izgradnjom kupatila, omogućimo bar malo bolji život, posebno zimi
kada je na Pešteru hladno i kada napadaju veliki snegovi – dodaje Babić.
Hvala puno dobrotvorima Slobodanu i Veljku iz dalekog Sidneja, nadamo se da će biti još
pomoći i da će i za našeg Milosava biti bar nekakvog leka – ističe mladićev otac
Miljan.
– Bio je odličan đak, dete za primer, najbolji u školi i još bolji sportista, mislio sam
biće šampion u svemu, na žalost, razboleo se u srednjoj školi koju nije mogao da završi i od tada je, evo više od deset godina, stalno po bolnicama i lekarima, poslednjih godina
uglavnom je na postelji, ovde kod siromašnih i nemoćnih roditelja, daleko od grada i lekara. Nema uslova za život, nema potrebne lekove, nema adekvatno lečewe. Trudimo se da mu pomognemo, ali smo nemoćni za neke ozbiljnije zahvate, malo je ovde naroda,
a i siromašan je kraj u kome su ostali samo stari i nemoćni – naglašava profesor Babić i nada se da će dobrotvori iz dijaspore dodatno pomoći bolesnom mladiću.
Prema informacijama koje smo dobili od njegovih roditelja, Milosav ima teško obolenje nervnog sistema, duže od decenije suočava se sa neurološkim i psihičkim bolestima, potpuno je oslabio, često ne može da stoji na nogama.
Teška zabit
Ne možemo da mu pomognemo, jer u ovoj zabiti jedva obezbeđujemo i za hleb i golo
preživljavanje, ako bi nam dobri ljudi pomogli poveli bi ga u neke poznate bolnice i kod dobrih lekara da tamo potraži leka. Bogu se stalno molimo da pogleda našeg sina i da mu pomogne, nažalost, spasa još nema, njegovo zdravstveno stanje stalno se pogoršava, bojimo se da nas čekaju još veće muke i strahujemo da ćemo ga izgubiti – priča Milosavljeva majka Radmila.
Nakon skoro godinu dana, pomoć je stigla i usamljenoj, siromašnoj, bolesnoj i nemoćnoj baki Radmili Tošić koja bez ikakvih primanja, jedva opstaje u zabitom Kuzmičevu na padinama Golije. Baka je već nekoliko godina štićenik našeg Humanitarnog mosta,
ali joj donacije dobrih ljudi dolaze vrlo retko, jedna/dve godišnje, poslednju je dobila
u septembru prošle godine.
Dobrota pobeđuje
Bila sam izgubila svaku nadu, mislila sam da su me svi zaboravili, zato me je pomoć Veljka iz Australije prijatno iznenadila i baš obradovala, najpre ću kupiti lekove koji mi odavno nedostaju, pa namirnice i nešto od sredstava za higijenu, a ako što pretekne ostaviću za drva, čim prođe leto čekaju me nove brige, valja se spremiti za zimu i izdržati snegove i mrazeve, teško je to u siromaštvu i samoći – priča starica i moli nas da dobrotvoru Veljku, koji joj je poslao 350 australijskih dolara, prenesemo njenu neizmernu zahvalnost i najtoplije pozdrave.
Veliko hvala
– Ne treba meni mnogo, samo da ne gladujem, da mi je toplo, da mogu da kupim lekove i da, kad sam bolesna, odem do lekara u obližnjem selu Šaronje, nadam se da će mi dobri ljudi to omogućiti, svima se unapred zahvaljujem – dodaje starica.
