Zvuči čudno, ali je istina da je u Nemačkoj danas ženama lakše doći na čelo države nego postati direktor u nekoj firmi.
Ipak, to bi uskoro trebalo da se promeni usvajanjem zakona koji će uvesti obaveznu kvotu za žene u višem menadžmentu nemačkih kompanija.
Uprkos tome što se na čelu zemlje nalazi Angela Merkel, žena sa najdužim stažom u vođenju države na svetu, položaj dama u biznisu u Nemačkoj nije povoljan.
U najjačoj evropskoj ekonomiji muškarci su najčešće na čelu kompanija, te je potez koalicione vlade pozdravljen kao korak koji vodi ka polnoj ravnopravnosti na nemačkom radnom mestu.
Žene trenutno čine svega 12,8 procenata upravnih odbora nemačkih kompanija koje se kotiraju na Daks indeksu. Poređenja radi, procenat žena sa vodećim ulogama je 28,6 u SAD-u, Švedskoj 24,9 procenata i 24,5 procenata u Velikoj Britaniji, prenosi Blic.
To su pokazalo nedavno istraživanje švedsko-nemačke fondacije AllBright. Dodatno zabrinjavaju podaci da su upravo u poslednjim mesecima rukovodećim položajima nemačkih firmi dominirali muškarci više nego ranije. Broj žena na višim rukovodećim položajima u Nemačkoj, početkom septembra pao je na 23, sa 29 koliko ih je bilo godinu dana ranije.
Još su lošiji rezultati ako se pogledaju kompanije koje se na berzi kotiraju po drugim indeksima. Samo 10 procenata rukovodećih mesta u svih 160 firmi popunjavaju žene. Ovo istraživanje je otkrilo da 11 kompanija Daks indeksa nije imalo žene u svojim upravnim odborima, preneo je to Fajnenšl Tajms.
– Žena u Nemačkoj može da postane kancelar, ali ne i izvršni direktor – izjavila je Vebke Ankersen, direktor kompanije Olbrajt.
Sistem dobrovoljnih zalaganja za rodnu ravnopravnost, koji je na snazi od 2015. godine, kako su zaključile političke stranke koje se zalažu za novi zakon, nije dao rezultate.
Novi zakon: Istorijski prodor
Ministarka za porodicu i žene, Franciska Gifei, nazvala je sporazum koalicionih stranaka istorijskim prodorom, dodajući da je propao pokušaj podsticanja firmi da dobrovoljno zaposle više ženskih rukovodilaca.
Prema novim pravilima, svaki upravni odbori sa više od tri člana, ubuduće moraće da uključuje najmanje jednu ženu.
Sporazum takođe nalaže da se 30 odsto mesta u nadzornim odborima kompanija u kojima vlada ima većinski udeo mora odvojiti za žene.
Kako su naveli, kvota će takođe biti uvedena za javna tela kao što su fondovi zdravstvenog, penzijskog i osiguranja od nezgoda i Savezni zavod za rad. Trenutno žene čine samo 14 procenata viših rukovodećih uloga u tim agencijama.
Uzrok jednakosti dobio je veliki podstrek prošle godine kada je Dženifer Morgan imenovana za izvršnu direktorku najvrednije evropske softverske grupe SAP, čime je postala prva žena šef kompanije sa DAKS-ove liste. Ipak, u tom poslu je izdržala svega šest meseci.
S druge strane, postoji bojazan da ni ovaj zakon neće mnogo promeniti trenutnu situaciju, imajući u vidu da se zakon ne odnosi na odbore koji imaju manje članova. Tako se procenjuje da će uticati na samo 30 od najjačih 107 kompanija u zemlji. Još uvek nije poznato ni kakve će kazne snositi kompanije koje ne ispoštuju nova pravila.
