Mnoge firme u Nemačkoj nalaze se na korak od bankrota i opstaju samo zahvaljujući pomoći države, a ekonomski eksperti procenjuju da se radi o 25.000 preduzeća.
Finansijska pomoć po sistemu “kap po kap” bila je i još uvek je strategija kojom Nemačka pokušava da ublaži žestoke posledice korona krize. Finansijska pomoć, međutim, samo odlaže bankrot, piše Dojče vele (DW).
Ekonomski stručnjaci strahuju da bi to moglo da se završi talasom bankrota čim država prestane da pomaže.
– Apsolutno je razumljivo to da se finansijski pomažu preduzeća koja su zbog lokdauna upala u probleme – kaže ekspert instituta za evropska ekonomska istraživanja “Lajbnic” iz Manhajma (ZEW).
Dodaje, međutim, da bi, “pored troškova koji se mere milijardama”, nediferencirani pristup mogao “negativno da se odrazi na srednjoročni privredni rast i razvoj produktivnosti u Nemačkoj”.
“Od spasioca postao pogrebnik”
Osim što je dao pomoć vrednu milijarde, zvanični Berlin doneo je i odluku o prestanku obaveze podnošenja zahteva za stečaj. Kompanije su obično dužne da prijave stečaj u roku od tri nedelje u slučaju nesolventnosti. Nemačka vlada je to pravilo stavila van snage prošle godine u martu, prvo do kraja septembra, a onda i do kraja 2020. godine.
Međutim, u izmenjenom obliku pravilo važi do kraja aprila ove godine, za kompanije koje su od 1. novembra do 31. decembra predale zahtev za pomoć zbog štete koju trpe zbog pandemije i koje su uz tu pomoć mogle da izbegnu stečaj.
U privrednim granama koje su posebno pogođene krizom, u stečaj je otišlo manje od polovine firmi koliko se očekivalo prošle godine.
– Ta razlika posebno je uočljiva kod malih preduzeća, onih sa manje od deset zaposlenih. A što su kompanije veće, razlika se smanjuje – objašnjava Georg Liht, rukovodilac Odeljenja za istraživanje inovativne ekonomike i preduzetničke dinamike na institutu ZEW.
Istraživanja Lihta i njegovog tima pokazuju da najveći deo firmi kojima preti bankrot čine upravo mali preduzetnici. Eksperti procenjuju da će 25.000 preduzeća otići u stečaj nakon što prestanu da dobijaju pomoć.
Drugi je problem to što pomoć još uvek nije ni stigla do mnogih kompanija. U centru kritike je ministar privrede Peter Altmajer (CDU).
– Broj preduzetnika koji su nezadovoljni radom ministra Altmajera u konstantnom je porastu – kaže Markus Jerger, direktor Nemačkog udruženja srednjih preduzeća (BVMW).
Srednji preduzetnici kritikuju to što je prijavljivanje za pomoć koju je obezbedilo ministarstvo previše birokratski organizovano i previše komplikovano. Tako je savezni ministar privrede “od spasioca postao pogrebnik čitave branše”, žali se Jerger.
Jedno ispitivanje instituta Ifo je pokazalo da bi ekonomska politika u krizi, sveukupno gledano, mogla značajno da bude poboljšana. Prema istraživanju instituta, skoro polovina stručnjaka se o korona politici izjasnila sa “nezadovoljan” (27%) i “veoma nezadovoljan” (20%).
Institut Ifo i list “Frankfurter algemajne cajtung” svaka dva meseca anketiraju profesore ekonomije na nemačkim univerzitetima – a političari reaguju sporo i nefleksibilno. Tako je rezultate ispitivanja od ovog utorka sažeo Niklas Potrafke, direktor Ifo centra za javne finansije i političku ekonomiju.
– Rezultati novog istraživanja pokazuje da još ima prostora da se poboljša ekonomska politika u vreme korone – istakao je Potrafke, navodi se u tekstu DW-a.
